Стадион

Навијачи Црвене звезде увек су имали „Маракану“. На утакмице Партизана ишло се на „ЈНА“.

Ми, деца са Старе Карабурме, одувек смо имали само „стадион“. Толико нам је било довољно. Више и није било потребно.

Рећи да идеш на стадион значило је много тога. Не само одлазак на утакмицу ОФК Београда.

Изнад семафора на јужној трибини налазио се бетонски терен са малом трибином. Легенда каже да су на њему играле рукометашице ОРК Београда, али једине рукометне утакмице за које знам да су тамо игране су оне које смо играли на градским школским играма. Углавном је коришћен за „велики дерби“, за повремене утакмице клинаца са Старе Карабурме и „попова“, судената Православног  богословног факулета. Налази се иза северне трибине стадиона и да је оближњем кружном току назив Богословија. Обично је завршавано тучом, јер су „попови“ играли прљаво.

На стадион смо ишли и да гледамо утакмице турнира републичких репрезентација, такмичење у дресури полицијских паса, припреме за слет за Дан младости, а највећа гужва је била у пролеће, кад је одржавано градско атлетско првенство школа. Обично су на њему играна финала Омладинског купа Југославије.

Стадион је био и пречица. Преко стадона смо са Старе Карабурме лакше стизали до Пионира, Војне болнице, Дома културе. Све капије стадиона увек су биле отворене и често смо га доживљавали као највећи парк у крају.

Стадион на Старој Карабурми је саграђен 1957. године. Мало ко и данас зна да му је „крштено“ име Стадион омладине Југославије. „Омладински стадион“ је надимак не знам кад срочен.

Старији стадион у Београду је само онај накоме игра Партизан. Саграђен је на простору стадиона некадашњег Београдског спорт клуба (БСК).

Кад је 2001. године ОФК Београд објављивањем монографије повезао своје постојање са најуспешнијим клубом предратне Југославије, у Партизану су упитали да ли жели да преузме и стадион у Хумској. Парцелу на којој је пре рата саграђен стадион уступио је члан управе БСК . Једна од његових кћерки је дуго година долазила на утакмице ОФК Београда и имала папир којим је могла да захтева враћање имовине национализоване градњом стадиона ЈНА. Никад то није хтрела да уради.

БСК је званично угашен 1945. године. Неколико дана пре него што је стављен печат, у Београду је  основан Металац. После пет година је променио име. Враћен је БСК.

Све те године БСК је играо на стадиону Партизана. Да ли је био подстанар у својој кући?

Клуб је своју кућу добио 1957. године. Краћа прича гласи да је БСК променио име у ОФК Београд и тако на 50 година добио право коришћења Омладинског стадиона.

Уговор је истекао 2007. године. Управа ОФК Београда је покушавала да од градских власти добије нови, али је наилазила на затворена врата. Градски оци због политичког рејтинга нису хтели да се се у истој соби нађу са људима из фудбала. ОФК Београд је остао на Омладинском стадиону без печата на новом уговору.

Београд је у лето 2009. године организовао Универзијаду. У градској кући су се сетили да би за такмичење могли да користе Омладински стадион. Са ОФК Београдом је договорено улепшавање стадиона. Клуб је преузео посао. Стадион је окречен, очишћен, свлачионице уређене, постављени нови јарболи за заставе, сређене столице… Већи део трошкова никад није наплаћен. Град је остао дужан новац за радове.

Велики преокрет приче се догодио 2012. године. Државне власти су громогласно најавиле „излазак“ из свих клубова и да спортске објекте бришу са листе имовине јер су скупи за одржавање.

У ОФК Београду су то видели као прилику да коначно реше подстанарски статус.

Испоставило се да у катастру Општине Палилула нема стадиона. Није био уписан ни у имовину рада.

Коначно је пронађен у имовини Србије. Преузет је од Југославије.

Била је то лоша вест за државне власти. Наређено је да се стадион уклони из имовине Србије и да га презме град.

На тадашњим састастанцима управе клуба и градских власти договарано је да ОФК Београд поново добије стадион на коришћење. ОФК Београд је припремио документацију о Омладинском стадиону и предао је градским властима. Начелно је договорено да стадион преузме Општина Палилула.

Одговор никада није стигао.

Испоставило се да су градске власти на поклон добиле шест хектара земљишта на само три километра од Трга републике. Све је уписано у „књиге“. Од тада ОФК Београд не може на Омладинском стадиону ни слику да постави, јер не сме да укуца ексер у зид.

Године неодржавања узимају данак. Стадион пропада. Клизиште руши западну трибину. Северна стоји срушена откако је град забранио постављање рефлектора које је од Филипса добавио Фудбалски савез Србије. Помоћни терен, први вештачки постављен у граду, постао је опасан за игру.

ОФК Београд је у међувремену пао до Српске лиге и по старој народној „далеко од очију, далеко од срца“.

Град не реагује. Пушта да пропада његова имовина. Стадион је у припреми за рушење.

Незванични план је да од Новог гробља до изласка на Панчевачки мост простор на коме се налазе Ватрогасна станица, некадашњи сервис „Заставе“ и Омладински стадион, у наредним годинама никну  нове стамбене и пословне зграде.

Препрека је Војна болница. И даље је имовина некадашње Југославије. Бивше југословеске републике тражиће део новца од продаје.

Омладински стадион је неким чудом избегао да се нађе у расподели имовине бивше државе. Простире се на неколико парцела и заборављен је у раскусуравању. Нико се није сетио да тражи свој део од Омладинског стадиона.

Тако занемарен остао је плен градских власти која чека повољан тренутак да покрене булдожере.

 У међувремену време ради свој посао. Сваког дана стадион је у горем стању него што је био јуче.

ОФК Београд и Омладински стадион су дуже од пола столећа нераскидово везани. На жалост, како попуштају темељи стадиона, попуштају и темељи ОФК Београда. Један за другим са животне сцене су одлазили Слободан Сантрач, Раки Аранђеловић, Илија Петковић, Божа Миленковић… Легенде које су давале лице клубу.

Све је мање оних који могу да чувају кућу ОФК Београда на адреси Улица Мије Ковачевића 10. Недавно је светло угашено, јер клуб нема новца да плаћа рачуне.

ОФК Београд, ипак, још није угашен. На Омладинском стадиону још гори покоја свећа. Да ли ће се распламсати ватра могло би да буде познато до краја године. На Старој Карабурми се припрема нови план за оживљавање клуба.

У том плану останак на садашњој адреси није пресудан за опстанак ОФК Београда. Срушен је и Вембли у Лондону, може бити срушен и стадион на Старој Карабурми. Клинци који тамо буду расли неће имати свој „стадион“, али то су ионако „неки нови клинци“.

Без стадиона остаћемо и ми „стари“ клинци, али имаћемо бар сећања.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Create your website with WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: