Тајна Мошине медаље из Монтевидеа

Диван филм „Монтевидео, видимо се“ из 2014. године у ретким додирима са истинитим догађајима – као копија холивудског филма „Игра њиховог живота“ (The game of their lives, 2005) – утакмицу за треће место на Првенству света 1930. приказао је као игру Југословена и Американаца „на малиће“ иза хотела у Монтевидеу. Југословени су, наравно, победили и освојили треће место.

Лепа прича, али једино што је истина је да су југословенски и амерички репрезентативци боравили у истом хотелу и да су Уругвај напустили као трећи на светском првенству. О томе сведочи медаља из колекције Благоје Моше Марјановића, најбљег играча југословенске репрезентације.

Прича о првом светском првенству је углавном позната. Југославија је у првој утакмици победила Бразил (2:1). То је представљено као велики успех због угледа који су јужноамериканци имали. Сакривен је податак да је то Бразилу била прва утакмица после пет година и да је само један играч пре утакмице у Монтевидеу играо за репрезентацију. Победом против Боливије (4:0), Југославија се пласирала у полуфинале у коме је изгубила од Уругваја (1:6) уз помоћ судије Рега из Бразила.

Уругвај је у финалу победио Аргентину (4:2), која је у претходно у полуфиналу прегазила Сједињене Америчке Државе (6:1).

Американци су у групи победили Белгију (3:0) и Парагвај (3:0) и освојили прво место. Заблуда је да су били сензација турнира. У то време су имали професионалну лигу у којој су добри играчи месечно зарађивали 500 долара.

У билтенима ФИФА и многим другим документима пише да су треће место на Првенству света 1930. освојиле Сједињене Америчке Државе, а да је Југославија четврта.

Такви наводи се појављу се тек од 1986. године. Тада је на Конгресу ФИФА одлучено да се формира пласман за учеснике на свим дотадашњим светским првенствима. Посао није требало да буде тежак, јер је требало свести рачуне на основу резултата.

Проблем је правило прво светско првенство. У Уругвају није играна утакмица за треће место. У програму такмичења је од другог светеској првенства, одржаног 1934. године у Италији.

ФИФА је једно време другачије тврдила. У билтену ФИФА објављеном 1984. године наведено је да је треће место на првом светском првенству освојила Југославија победом против Сједињених Америчких Држава резултатом 3:1.

Тај податак није био тачан. ФИФА је у следћем билтену исправила велику грешку и избрисала измишњену утакмицу.

Касније је светом раширена прича да је репрзентативцима Југославије понуђено да играју за треће место, али су наводно одбили љути због неправде претрпљене у полуфиналу против Уругваја. Такву причу је у књизи „Четири недеље у Монтевидеу: Прича о светском првенству 1930“  објављеној 2009. „потврдио“ и Енглез Хајдер Џевад.

Дозвољавајући да ме тај податак наведе на сумњу да можда постоје подаци који су остали изгубљени у времену, упитао сам аутора књиге да ми открије на основу чега је закључио да је истинита прича о томе како су Југословени одбили да играју. Одговорио је да је то „једини логичан закључак“.

Фотографија из уругвајских новина.

Енглези нису учестовали на турниру у Монтевидеу. У то време нису ни били учлањени у ФИФА. Сматрали су да је фудбал њихова игра и да нема разлога да играју са „остатком света“. У Монтевидеу нису имали ни играче ни извештаче, па су тако сва сазнања Енглеза само посредна, због чега је и логика погрешна.

Више је разлога зашто утакмица за треће место између Југославије и САД није играна.

Кренимо од тога да није била предвиђена програмом такмичења.

Званичан постер Првенства света 1930.

Светско првенство у Уругвају је требало да траје месец дана, од 15. јула до 15. августа 1930. Организаторе је разочарао слаб одзив. Турнир је био „отвореног типа“, учествовало се по пријави, али се Уругвајцима придружило само 12 репрезентација. У таквим околностима је на брзину направљен нови распоред и турнир је трајао само 17 дана, од 13. до 30. јула. Подсећање на првобитно замишљени шампионат остало је само на званичном постеру Мондијала, на коме је задржан оригинални термин.

Времена за организацију утакмице за треће место је било довољно, али Уругвајци за тако нешто нису били заинтересовани.  Пред њима је било финале против Аргентине и коначан обрачун за светски фудбалски престо.

Уругвај је освајао златне медаље на претходна два олимпијска турнира, 1924. и 1928. У то време олимпијски турнири су сматрани незваничним светским првенствима, а финале у Уругвају је било реприза олимпијског финала из 1928. у коме је Уругвај победио Аргентину резултатом 2:1. Уругвајци су чекали потврду да су светска фудбалска велесила тог доба и није их интересовало ништа осим финала.

Најважнији разлог зашто утакмица за треће место није одиграна је тај што Сједињене Државе нису имале довољно играча

Југословенски репрезентативци на пут преко Атлантика нису кренули само да би учествовали на Мондијалу. После турнира у Уругвају, отпутовали су у Бразил и Аргентину где су одиграли две пријатељске утакмице. Играли су под именом Београдског спорт клуба (БСК), најбољег југословенског клуба у предратним годинама, који дао већину репрезентативаца, јед од ФСЈ нису добили одобрење да се представљају као државни тим.

Тако је одлучено због мира у кући. ФС Хрватске, љут због пресељења ФСЈ из Загреба у Београд, није дозволио хрватским фудбалерима да играју на светском првенству. Зато су у Монтевидеу играли само српски фудбалери, а административци „куће фудбала“ нису хтели да доливају уље на ватру одобрењем да Југославију у Јужној Америци наставе да представљају само Срби.

У дневницима репрезентативаца  и њиховим бројним исповестима после Мондијала нико није навео да су одбили да играју утакмицу против САД. Брод за пут у Буенос Ајрес је кретао тек 1. августа,  мада су њиме отпутовали само кофери репрезентативаца. За играче и руководство није било места, јер су брод запосели Аргентинци бесни због изгубљеног финала.

О томе је причао Благоје Моша Марјановић. Најбољи српски и југословенски фудбалер између два светска рата, први који је одиграо 50 утакмица за репрезентацију, причао је новинару Љубомиру Вукадиновићу у књизи „Хиљаду голова Моше Марјановића“:

Насловна страна књиге “Хиљаду голова Моше Марјановића”

На пристаништу је настао хаос. На силу бога маса је хтела да провали у лађу да би заузели места. Један дебели Аргентинац са два револвера у рукама је себи крчио пут кроз гужву. За њим је продирала маса од неколико стотина путнка. Нико није могао да их задржи, иако нису имали крате. Рушили су све пред собом и успели најзад да се докопају лађе. Наши напори остали су узалудни. Капетан је дао знак да се подигне мост јер у лађи више није било места. Тако смо и поред купљених карата остали у Монтевидеу, док је  наш пртљаг отпутовао у Буенос Ајрес. Могли смо да се укрцамо тек сутрадан , али и овог пута са много труда, јер је на пристаништу организација биа очајна.

Другачија је прича са Американцима. У полуфиналу против Аргентине, играног 27. јула, дословце су пребијени. Американци су утакмицу завршили са само осморицом играча, јер су тројица морали да заврше игру због тешких поверда, а још тројица су чврсто стиснули зубе и некако издржали до краја.

Једини голман Џими Даглас је већ у четвртом минуту ишчашио колено, али је остао на терену храмајући јер није имао ко да га замени.

Ралфу Трејсију је у дететом минуту напукла нога. Однесен је у свлачионицу где му је указана  помоћ. У игру се вратио другом полувремену вратио у терен и углавном скакутао на здравој нози надајући се да ће и тако помоћи већ крњој екипи.

Ендрија Олда је у првом полувремену један Аргентинац ударио лактом у вилицу и расекао му образ. Американац се освестио кад му је под нос стављена мирисна со. Рана му је закрпљена шпенадлом, до краја утакмице је играо држећи крпу на образу бришући крв.

Американци без довољно играча, а Југословени без понуде за игру, организатор без плана. То је судбина утакмице за треће место на светском првенству 1930.

Југословени су, ипак, освојили треће место. Припало им је на основу тадашњег обичаја да треће место осваја поражени у полуфиналу од победника турнира.

Поредак је 1986. године променила ФИФА.

Технички комитет ФИФА је за као критријум за формирање распореда поставио укупан учинак. Југославија и САД су групу завршиле са по две победе и претрпеле пораз у полуфиналу. САД су имале укупну гол-разлику 7:6, а Југославија 7:7. Одлучено је да због боље гол-разлике треће место припадне Сједињеним Државама, а да Југославија буде потиснута на четврто. Поредак је направљен 54 године после турнира.

Историја, међутим, не може да се промени сабирањем голова.

За боље разумевање свега што се дешавало у Монтевидеу требало би се вратити у 1930. годину и замислити како је изгледала организација првог светског првенства.

др Михајло Андрејевић (десно)

Мало је недостајало и да Југославија не учествује на турниру. Уругвајци су обећали да ће свима платити пут до Монтевидеа и да ће играчима дати два долара дневнице. У једном тренутку су схватили да су се прерачунали, па су најавили смањење дневнице на пола долара. Југословенски репрезентативци су сматрали да за тај не вреди запуцати на други крај света. Предомислили су се после упорног убеђивања др Михаила Андрејевића.

Велелепни стадион „Сентенарио“ није био завршен до ранијег датума почетка турнира. Зато је светски шампионат почео на мањем стадиону у Монтевидео, а „Сентенарио“, саграђен да Уругвај организацијом светског првенства прослави стоту годишњицу независности, отворен је свечаним дефилеом 18. јула.

Ни ФИФА тада није била моћна сила као данас. Платила је само израду пехара, Златне богиње. Израду медаља је платио Уругвај, по једну за капитене финалиста. На свакој медаљи је са једне стране лик старогрчке богиње победе Нике, а на другој ловоров венац и напис „Монтевидео 1930“.

По завршетку турнира златна медаља је уручена уругвајском капитену Хозеу Назацију. Сребрну је добио Аргентинмац Мануел Фереура.

Касније су Уругвајци направили 21 медаљу од 18-каратног злата за све репрезентативце и украсили сваку именом. Аргентинци урадили исто са сребрним медаљама за своје фудбалере .

Медаља слична као оне које су добили Назацио и Фереира данас се налази у Београду. Чува је породица Благоја Моше Марјановића.

У једној од бројних расправа којима су Американци покушавали да Југословенима оспоре успех, наведено је да је ФИФА потврдила да није доделила медаљу за треће место. ФИФА није знала ни да су постојале две Златне богиње, па не би чудило да не знају и за постојање медаље коју чува породица Марјановић.

Медаљу из Монтевида показао ми је 2001. године Зоран Марјановић, Мошин син. Стајала је у малој кутији обложеној седефом. На жалост, није знао историју вредног антиквитета. Моша је 1960. године претрпео снажан мождани удар од кога је изгубио моћ говора. Преминуо је 1. октобра 1984. Зоран није упамтио причо о медаљи. Више је волео приче о музици – имао је највећу личну колекцију плоча, касета и дискова у Србији -и летењу, био је капетан ЈАТ-а. Очеве сувенире је чувао као успомену на великог играча, са мало података о фудбалу. Зоран је преминуо у пролеће 2019.

Тако остаје тајна откуд медаља код Моше Марјановића.

Из Монтевида је однето много медаља. Разне се данас могу купити на интернет-аукцијама. Онакву какву је чувао Моша добили су само капитени Уругваја и Аргентине.

Благоје Моша Марјановић (лево) и Милутин Ивковић Милутинац

Ако су медаље биле само намењене капитенима, онда би медаљу за треће место добио Милутин Ивковић „Милутинац“, капитен Југославије на првом светском првенству. Нацисти су га 23. маја 1943. стрељали у Јајинцима као комунистичког активисту. Да ли је Моша сачувао медаљу после смрти саиграча или је на неки други начин стигла у његове руке вероватно никада нећемо сазнати.

Уругвајцу су током и после светског првенства „шаком и капом“ делили разне медаље. Породица др Косте Хаџија, вође пута испред ФСЈ, чува комеморативну медаљу. Таква медаља на аукцијској продаји достиже цену око 100 долара. Уругвајци су годинама касније разне медаље делили националним савзима и фудбалерима који су учествовали на светском шампионату.

Биле су разних облика, а једну посебну је е добио и Француз Лусијан Лорен, стрелац првог гола на светским првенствима. Постигао је гол на утакмици против Мексика и тако остао записан у историји фудбала, мада у картијери није урадио ништа значајно. Лорену је додељена медаља оруглог облика на којој је приказана старогрчка богиња победе Ника испод великог торња стадиона „Сентенарио”. Уругвајцима није сметало то што је Француз гол постигао на стадиону „Поситос”. Где год да се то догодило ипак је то био први гол на светском првенству и обележен је посебном комеморитативном медаљом.

Медаља Лусијена Лорена, стрелца првог гола на СП

Облик медаља који је додељиван за пласман није коришћен за исказивање захвалности. Медаље петоуганог облика су добијали играчи најбоље три репрезентације све до Првенства света 1970. у Мексику. Тада је Бразил трећи пут освојио Златну богињу и добио је у трајно власништво. ФИФА је са првим трофејом из употребе повукла и облик медаља. Од 1974. године, кад је представљен Златни глобус, медаље су традиционално ркугле.

Златна медаља капитена Уруваја Хозе Назација и сребрна медаља капитена Уругваја Мануела Фереире

Током деценија много медаља је продато на аукцијама. Играчи су их продавали из разних разлога. Најчешће да би зарадили од старе славе у време кад фудбал није доносио велики новац. Најскупља је продата за 441.397 евра. Толико је коштала медаља коју је добио Бразилац Пеле за освајање трећег светског првенства, 1970. у Мекдику. Медаља Енрикеа Балестерос, голмана Уругваја на шампионату 1930, достигла је цену од за 25.000 долара. Наследници уругвајског репрезентативца Хектора Кастра златну медаљу су на интернет-аукцији продали за 67.000 долара, двоструко више него што је била процењена њена вредност. Вицешампионске медаље Аргентинаца вреде око 10.000 долара, али како време пролази цена расте.

Немогуће је проценити колико вреди Мошина медаља. За српски фудбал је непроцењива. Једана је од две мемораблије за које је познато да су сачуване после учешћа Југославије на Монтевдеу. Други је дневник Бошка Симоновића, селектора репрезентације Југославије која је играла у Уругвају. Одложен је у депоу Музеја физичке културе у Београду.

One thought on “Тајна Мошине медаље из Монтевидеа

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Create your website with WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: