Пречка и ко је измисли

Постоји теорија да би диносауруси и данас господарили планетом да је онај камен што је пао пре 65 милиона година то урадио само два километра даље у континент него што је пљуснуо у воде Мексичког залива.

Лопта пада у гол Западне Немачке у финалу СП 1966/Вккипедија

Ко зна како би изгледала данас историја фудбала да је она лопта на „Вемблију“ у финалу Првенства света 1966. после шута Енглеза Џефа Хартса ударила два сантиметра више или ниже у пречку гола Западне Немачке уместо онако како је обрадовала Енглезе.

Можемо само да маштамо шта би се догодило са нашим фудбалом да је лопта коју је Предраг Мијатовић у oсмини финала Првенства света 1998. са пенала шутнуо два сантиметра ниже у пречку гола Холандије. Mожда би Југославија уместо Холандије стигла до полуфинала Мондијала.

Ово су само две од многих прича које је пречка „испричала“ откако је постављена на два дирека. То се догодило 6. маја 1872. године пред финале првог Купа Фудбалске асоцијације. Пре него су се тога сетили много је канапа прекинуто док су обележавали висину гола.

У раним данима фудбала уз лопту за одлазак на утакмицу обавезан реквизит био је ашов. Требало је на ливади за игру поставити диреке као стативе. Пречка није била потребна. Висина гола дуго није била одређена. Гол је важио ако би лопта пролетела између статива небитно колико високо. Понекад је то било толико високо да су избијале свађе између екипа да ли би гол требало признати.  

Ширина гола, такође, дуго није била тачно одређена. Тек су правила Кембриџа из 1848. године ширину гола су поставила на 15 јарди (13,7 метара).

Објављивањем правила ФК Шефилд у октобру 1853. године ширина гола није била поменута. Тек 1862. године у Шефилдским правилима је ширина гола одређена на 12 јарди (10,8 метара), а висина постављена на девет јарди (8,1 метар). Правила су још једном преправљена 1871. године. Тада је одређено да је ширина гола осам јарди (7,3 метра), а висина осам стопа (2,44 метра). 

У то време је већ постојала Фудбалска асоцијација која је већ у својим Правилима игре из октобра 1863. године ширину гола прописала на осам јарди.

Репрезентација Енглеске/Википедија

Историја фудбала није записала зашто је Фудбалска асоцијација одредила баш ове мере. Према једном прилично слободном тумачењу, то је ширина гола која остаје кад се на линију поређа једанаест играча и да са сваке стране остане довољно простора да прође лопта. Ово тумачење није баш лако прихватити. Број играча на једанаест је одређен много година касније. Тим од једанаест играча је први пут саветован у Споразуму о прописима из 1870. године, али тек 1923. је Борд у Правила игре уврстио пропис о највише једанаест играча у тиму.

Вероватније је објашњење да је осам јарди дужина десет корака просечно високог човека оног доба.

Висину је одредила математика. Фудбалска асоцијација је у одређивање димензија терена користила принцип 1:3. Гол је широк 24 стопе, па је висина постављена на осам стопа (7,32:2,44). Да би висина била и јасно одређена, Фудбалска асоцијација је већ у првим Правилима игре прописала да две стативе буду повезане канапом.

Проблем са канапом било је кидање. Кад би га лопта прекинула, капитени са судијама су већали на који је начин лопта долетела и да ли би требало признати гол. То се догодило и на првој од ФИФА признатој утакмици репрезентација, 30. новембра 1872. године у Глазгову између Шкотске и Енглеске. Пред крај првог полувремена Шкоти су напад завршили шутем ка голу Енглеске. Лопта је прекинула канап и понадали су се да су постигли гол. После разговора капитена и судије закључено је да је лопта пала на канап, да није прошла испод њега. Гол није признат и завршено је 0:0.

Цртеж утакмице Шкотска – Енглеска (0:0) игране 1872. године/Википедија

Енглези су се пред финале првог Купа Фудбалске асоцијације, који су 16. марта 1872. године на Кенингтон овалу у Лондону играли Вондерерс и Ројал инжињерс, досетили да проблем кидања канапа реше постављањем дрвене пречке.

Било је то револуционарно решење, али тек 1882. године је дрвена пречка постала саставни део правила. До тада су је углавном користили клубови из Шефилда.

Нису се, ипак, сви придржавали одредбе о висини гола. Утакмица четвртог кола ФА купа 1888. између Кенингстона и Крув Александре завршена је нерешено 2:2. Крув је уложио жалбу да је један гол био пет сантиметара нижи од другог. ФА је уважила жалбу и одредила да играју нову утакмцу на неутралном терену са правилно постављеним головима.

Стативе и пречка су у почетку били четвртастог облика. Оштре ивице нису биле најсрећније решење. Тешко их је било правилно поставити, а дешавало се и да побвреде играче.

Промена је стигла 1920. године кад је компанија „Стандард гоалс“ из Нотингема произвела прве алуминијумске обле стативе. Обли облик је чинио да стубови буду стабилнији и мање опасни по игрче. Први клуб који је користио металне и обле стативе био је Нотингем форест.

Иван Ћурковић/Сен Етјен

Традицију је, ипак, било тешко искоренити, нарочито тамо где је фудбал поникао. Шкотима није падало на памет да се одрекну четвртастих статива ни кад су на Хемпден парку у Глазгову организовали финале Купа шампиона 1976. између Бајерна и Сент Етјена. Победио је Бајерн резултатом 1:0, а играчи Сент Етјена тврдили да би резултат био другачији да су стативе и пречка били обли. Погодили су два пута оквир гола и били су уверени да би се лопта другачије одбила од облих у односу на четвртасте стативе.

За Сент Етјен је бранико Иван Ћурковић, некадашњи голман Партизана и репрезентације Југославије, па тако имамо и учесника историјске утакмице Купа шампиона. Финале Купа шампиона 1976. је последња утакмица европских купова играна са четвртастим стативама и пречком. Попустили су и Шкоти и убрзо су и на Хемпден парку постављене обли алуминијумски стубови.

Правила игре нису заборавила четвртасте оквире голова. Да ли ће стативе и пречка бити округле, елиптичне или четвртасте зависи од пропозиција такмичења. Дозвољени су сви облици. Превагнуо је избор ФИФА, кад је 1987. године прописала да на својим такмичењима користи елиптични облик, а пречка је закривљена мало према горе због бољег отпора гравитацији. Компанија „Стандард гоалс“ и даље је први сарадник ФИФА у изради оквира голова.

Димензије гола дуже од столећа нису довођена у питање. Учинили су то у Сједињеним Америчким Државама пред крај осме деценије 20. века. Сматрајући да би утакмица била занимљивија ако би се мреже чешће тресле, предложили су Борду да промени димензије гола. Американци су предложили да гол буде широк 7,8 метара, а висок 2,7 метара.

Борд је био спреман на експеримент. Дозвољено је да на неким турнирима голови буду по мерама које су предложили Американци. Провера је дуго трајала, да би 1996. године Борд ставио податке на папир. Бројеви нису ишли у прилог Американцима. Ефикасност није повећана због већих димензија гола.

Занимљиво је да је 1996. године предлог Американаца подржао Сеп Блатер, у то време генерални секретар ФИФА. Швајцарац је у интервјуу за немачки Билд као аргумент за повећање димензија гола истакао податак да је просечна висина голмана с краја 20 столећа износи 190 сантиметара, односно да је савремени голман за око 15 сантиметара виши од голмана из друге половине 19. века.

За одбацивање предлога није пресудила статистика већ економија. Израчунато је да би само у Италији замена голова коштала 77,3 милиона долара. На глобалном нивоу тај трошак би премашио милијарду долара.

„Реформатори који исхитрено инситирају на фундаменталним променама требало би да буду свесни да фудбал не постоји само на међународном и професионалном нивоу, већ до свих нивоа аматерских и јуниорских такмичења“, објавио је Борд.

Постављање статива и пречке уз тачне мере голова није решило све проблеме. Дешавало се да током утакмице избије спор с које је стране гола прошла лопта. У гужви или због силине шута понекад није било јасно да ли је лопта прошла са „унутрашње“ или „спољне“ стране гола.

Једна таква ситуација је утицала на резултат утакмице између Евертона и Акрингтона игране 26. октобра 1889. године у Ливерпулу.

Џон Александер Броди/Википедија

На утакмици на Енфилд роуду међу 10.000 гледалаца био је и Џон Александер Броди (1858-1934), угледни грађевински инжињер чији је предлог о коришћењу армираних бетонских блокова изменио пејсаж Велике Британије. Највеће достигнуће му је изградња Мерси тунела у Ливерпулу, а познат је и као творац урбанистичког плана Њу Делхија у Индији.

Поред свега што је урадио у грађевинарству, упамћен је због доприноса фудбалу.

Евертон и Акрингтон су утакмицу завршили нерешено 2:2. Навијачи домећег клуба су били уверени да су ускраћени за победу, јер судија Бентли није признао да је једна лопта прошла испод пречке гола Акрингрона.

Разочаран је био и Броди, али и одлучан да пронађе решење. Брзо се досетио. Фудбалу је понудио мрежу на голу. Недуго потом на Стенли парку у Ливерпулу је организована експериментална утакмица на којој је Броди поставио мреже на головима. Оно што је видео уверило га је да је пронашао решење и понудио га Фудбалској асоцијацији.

Фред Гири/Википедија

Руководство ФА је одлучило да још једном провери Бродијев предлог и 12. јануара 1891. на Форест граунду у Нотингему организована је утакмица између „Севера“ и „Југа“ са мрежом на головима. После 15 минута игре нападач „Севера“ Фред Гири (1868-1955) постао је први играч који је убацио лопту у мрежу на утакмици Фудбалске асоцијације. Игром случаја, Гири је био центарфор Евертона. „Север“ је победио 3:0.

Провера је донела задовољавајуће резултате и Фудбалска асоцијација је у септембру 1891. године прописала да су мреже обавезне на головима. Утакмица играна 19. марта 1892. године на Кенингтон овалу између бирмингемских клубова Вест Бромвич Албиона и Астон Виле је било прво финале Купа Фудбалске асоцијације на којој је коришћен гол какав данас знамо, са стативама, пречком и мрежом.

Броди је дуго уживао у свом изуму. У Ливерпулу брижљиво чувају успомену на човека који је допринео развоју грађевине и фудбала. Кућа у којој је живео обележена је плавом тачком, симболом историјске знаменитоси.

Колико и иноватор, Броди је био и предузетник. Патентирао је мрежу на голу и дуго уживао у дивидендама њиховог коришћења. Кад су дивиденде престале да стижу, остали су поклици одушевљења кад лопта затресе мрежу.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Create your website with WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: