Звезда, Србија, заувек Југославија

Вечни град Рим. Аутобусом прилазимо велелепном Олимпику. Грандиозни стадион окружују споменици фашистичке орнаментике. Изненађен, па и збуњен, питам возача зашто споменици који величају период тамне историје и даље стоје испред стадиона.

„Господине, наша историја је дуга 2.700 година. За то време су се смењивали многи владари. Да смо после сваког рушили оно што је направио зато што историја каже да је био лош ништа нам не би остало. Фашизам је део наше историје као и римски цезари и комунисти“, дао ми је возач аутобуса једну од највреднијих животних лекција. 

Насупрот приче из Рима стоји прича о једном фудбалском клубу из Београда. Име је мењао како су мењане државе и историјске околности.

Започео ју је чувени Чика Дача, легендарни српски фудбалски пионир Данило Стојановић (1877-1967).

Данило Стојановић

После успешно окончаног Балканско-турског рата, одушевљен победом наше храбре војске, дао сам својим друговима из крагујевајчке „Шумадије“ свечано обећање, неку врсту завета, да ћу одмах по доласку у Београд основати нови фудбалски клуб коме ћу у знак сећања на ову победу, на овај огромни војно-политички успех наше земље, у знак сећања на овај историсјки догађај, на проширивање наше домовине до својих ранијих граница дати име „Велика Србија“, писао је Стојановић у „Чика Дачиним успоменама“ објављеним 1953. године.

Знао је Чика Дача како се оснивају клубови. Почетком 20. столећа, тачније 1903. године, формирао је први клуб на ондашњој територији, крагујевачку Шумадију. Био је 1911. међу оснивачима Београдског спорт клуба (БСК).

Стојановић је испунио обећање и 6. августа 1913. године основао је клуб коме је да и обећано име – Велика Србија. Према неким наводима, за испуњење завета помогао му је и раздор у БСК-у. Играчи и управа су се поделили око одлуке да путују у Аустроугарску, на утакмицу против Хајдука из Сплита. Тако је у причу о формирању новог клуба од зачетка стављен националистички акценат, мада је овај део тек касније додат као важан, кад су друге историјске околности утицале на развој клуба.

Екипу су чинили Влада Крстић, Миливоје Ивановић, Јосип Фурјановић, Мирослав Најдановић, Милан Стефановић, Милан Ружић… На гол је стао Чика Дача, а за тренера је позван Чех Алојз-Лојда Махек.

О бојама дресова није било много приче. Узето је шта је могло. Јосип Фурјановић је послат у Беч да тамо набави опрему. Вратио се са два комплета, зеленим и црвеним. Зелену, по угледу на тада већ познати и снажни Рапид, добили су првотимци. Црвене је добио подмладак.

Из оснивачког фонда плаћена је изградња стадиона. На Тркалишту, простору где се данас налази Електротехнички факултет у Београду направљено је игралиште. Трибина није било. Природна косина је искорићена за постављање клупа са којих су гледаоци могли да прате утакмицу. Уништено је током рата.

Велика Србија је прву утакмицу одиграла 8. сепмтембра 1913. године против БСК-а. Изгубила је 0:2. Прва победа је остварена недуго потом, против Српског мача (3:1). Убрзо су уследила и гостовања преко границе, у Новом Саду, Темишвару и Араду, а у мају 1914. је освојен и први трофеј, Српски олимпијски куп.

Тим Велике Србије из 1914. године. Данило Стојановић је голман у белом дресу

Велика Србија није дуго стајала на мапи. Почео је Први светски рат. Лопта у Србији није баш стала, али већина играча је дресове заменила униформом.

После четири године мало се њих вратило. Дошло је време да фудбал заиграју неки нови момци. Дошло је време и за промену имена клуба. Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца име више није било подобно.

Било је јасно да је име Велика Србија у новим условима уједињене државе постало беспредметно и без сврхе и да је као такво моло да буде само од штете, те га је требало што пре мењати. Због тога је још на првом састанку клуба, на коме је била изабрана и прва послератна управа на челу са мном, ово важно путање добило своје коначно решење. Пошто је дотадашње име клуба имало и национално-политичко обележје, сматрано је да – аналогно догађајима који су претходили његовом крштењу – његово ново име треба да носи ово обележје, те сам предложио својим друговима да му дамо име „Југославија“, што су они једнодушно прихватили“, писао је Данило Стојановић у „Чика Дачиним успоменама“.

Тим СК Југославије из 1923. године

Стојановићева сећања је потврдио и Боривоје Јовановић. Познати новинар листа „Политика“ је као члан клуба у књизи „Четврт века Спортског клуба Југославије“ објављеној 1939. године написао:

„Исход светског рата и нови дух који је завладао нашом омладином условљавао је и промену клупског имена. Идеали Велике Србије проширени су и на нашу браћу Хрвате и Словенце, па је и досадашњем име клуба било у неку руку застарело. Требало је наћи ново име. Дуо се о томе није расправљало. Једногласно по предлогу привременог одбора и председника Данила Стојановића скупштина је променила име клубу. Уместо „Велика Србија“ клуб се од тог момента звао „Југославија“; Ово ново име одговара дугу и тежњама послератних народних и националних генерација. Треба подвући да у то време још у народној свести име Југославија није било популарно и да је наш клуб једно од првуих културних друштава који су ово име с поносом и радошћу понели. Овим именом спортска омладина је била претеча доцнијих политичких промена и усвајањаовог истог имена за назив целе државне заједнице.“

Фудбал је тако покренуо даље историјске токове. У априлу 1919. године је у Загребу основан Југословенски ногометни савез. Уз име клуба у Београду, фудбал је представио Југославију пуних десет година пре него је и држава званично добила исто име.

Уз име, промењене су и клупске боје. Изабрана је црвена. У таквим дресовима је одиграна и прва утакмица. Противник је био тим енглеске морнарице. Југославија је победила резултатом 9:0.

Утакмица СК Југославије у дресовима на
црвено-беле пруге

СК Југославија је често мењала изглед и боју дресова. Понекад је играла у плавим. Најешће су, ипак, ношени црвени. Једно време су коришћени дресови на црвене и беле пруге, потом и на црвене и беле квадратиће, идентични оним какве носи данас репрезентација Хрватске.

СК Југославија се брзо развијала и постала један од најјачих клубова у држави. Освојила је два првенства (1924, 1925), трипут била друга. Освојила је и два Купа Краљевине Југославије (1936, 1939), седам пута била првак Београдског лоптачког подсавеза.

Дала је и првог репрезентативца из Србије. На утакмици против Чехословачке,  на Олимпијским играма 1920. године, међу десеторицом играча из загребачких клубова, једини из Београда био је Милан Ружић, члан Југославије.

Насловна страна књиге “Вечити дерби” Љубише Вукадиновића o утакмицама СК Југославије и БСК-а

Јачањем Југославије развијен је ривалитет са БСК-ом и Београд је добио „Вечити дерби“. Такво име је носила утакмица „плавих“ против „црвених“, БСК-а против Југославије. Одигран је 141 „вечити дерби“. Успешнији је био БСК са 74 победе, Југославија је остварила 25. Много година касније је утакмица других београдских клубова, направљеним на темељима предратних, добила исти назив.

Клуб је променио име, али је остао на Тркалишту. Саграђен је нови стадион, за 2.500 гледалаца, са атлетском стазом. Коришћен је до 1925. године, кад је одлучено да на том месту почне градња Техничког факултета.

Управа клуба је плац за нови стадион пронашла у Топчидеру. Направљен је најмодернији стадион у тадашњој држави. Могао је да прими 20.000 гледалаца, имао је покривену трибину, атлетску стазу, помоћни терен за тренинг… Отворен је 24. априла 1927. године дводневним турниром.

Услови на стадиону били су такви да је 7. априла 1929. са утакмице Југославија – БСК емитован први радио-пренос фудбалског меча. На стадиону Југославије је 22. јуна 1932. године одиграна и прва утакмица под рефлекторима у држави. Гост на историјском догађају био је Расинг из Париза. Југославија је победила резултатом 3:0.

Утакмица СК Југославија – Расинг под рефлекторима

Клуб је имао велике амбиције, па је 1938. године објављен план о градњи новог стадиона са атлетском стазом и капацитета до 30.000 гледалаца. Као модел је узет Олимпијски стадион у Берлину.

Почетак Другог светског рата је онемогућио остварење плана и клуб повео ка нестанку са фудбалске позорнице.

Нови рат је вратио у жижу стари проблем. Име је поново постало неподобно. Окупационе власти сматрале су да СК Југославија не сме да подсећа на постојање истоимене краљевине.

Да би клуб опстао, име је промењено у Спортски клуб 1913 (СК 1913). Иако су сви знали да је Југославија на терну, то име није могло бити коришћено и није помињано ни у новинским извештајима.

СК 1913 је играо све до пролећа 1944. Са БСК-ом и осталим београдским клубовима је често организовао хуманитарне турнире за Божић, Ускрс или друге празнике. Зарадом од продаје улазница куповани су лекови и одећа и слати у логоре у Немачкој. На једној од таквих хуманитарних утакмица између СК 1913. и БСК у фебруару 1943. године продато је 10.585 улазница. Зарађено је 400.300 динара. Захваљујући таквким утакмицама много играча београдских клубова се вратило кући.

Током рата затребала је помоћ и СК 1913. Због новчаних проблема је запретило гашење клубу. У помоћ је прискочио највећи ривал. БСК је позвао СК 1913 да одиграју пријатељску утакмицу. Сав приход од продаје улазница је поклоњен СК 1913 за отплату дуга.

Оно што није урадио рат, урадио је мир. Нове власти више нису виделе проблем у имену клуба, већ у томе што је клуб уопште постојао.

У Београду је 18. фебруара 1945. године одржана Конференција радничких спортских клубова на којој су осуђени сви они клубови који су за време окупације „подржавани од окупатора и народних издајника наставили са својим радом и примедбама“. Као пример су наведени БСК, СК 1913 и БАСК.

„Спортски одбор Србије осудио је рад спортских организација и форума који су изузимајући малобројне случајеве сви ставили се у службу окупатора покушавајући да пажњу народних маса одврате од борбе против фашизма пружајући могућност окупатору да преко спортских приредви стање у Србији прикаже као нормално“, писала је „Борба“ у броју од 22. марта 1945. године.

Осуда је била први потез у обрачуну нових власти са пређашњим поретком. Министарство просвете је 13. априла 1945. године објавило одлуку коју је потписала Митра Миторовић Ђилас (1912-2001), супруга Милована Ђиласа:

„Спортски клубови и фискултурна друштва која су до сада постојала не смеју отуђити своју покретну и непокретну имовину док не регулишу правно своје постојање у духу ове одлуке.“

Следећи ову одлуку, Фискултурноспортски одбор Србије (ФИСОС) позвао је „све бивше спортске клубове и удружења са територије Србије да до 31. марта 1945. регулишу правно своје постојање у смислу одлуке Министарства просвете Србије“.

У овом прогласу упечатљива је формулација „бивши“. 

Будућности за СК 1913 више није било. Суочен са новим историјским околностима, клуб је угашен. Имовина – стадион, дресови, па и играчи – предати су новоформираном клубу, Црвеној звезди, званично основаној 4. марта 1945.

Црвена звезда је настала на темељу СК, али нове власти нису дозвољавале повезивање историје са клубом чије је боје и стадион преузела. Ускоро је направљен и нови „вечити дерби“. Место БСК-а, који је доживео исту судбину, заузео је Партизан. Његов стадион је направљен на месту стадиона Београдског спорт клуба, тешко оштећеног у савезничком бомбардовању на Ускрс 1944.

Време је узело данак. Године су потиснуле некадашњи клуб на маргину историје, занемарујући његов велики допринос развоју фудбала и спорта уопште у Београду, Србији, па и и некадашњој Југославији.

Као и у Риму, неко и овде памти и пише историјске читанке. СК Југославија је занемарена, али није заборављена. Тако су се у једном тренутку у Црвеној звезди досетили да би могли да историју клуба „наслоне“ на постојање клуба од кога су преузели стадион и боје. То се догађало у јеку јачања српског национализма крајем 20. века и чинило се да постоји добра основа да се историја Црвене звезде продужи за четврт столећа. Још једном се као проблем наметнуло име државе. Испречила се навијачка парола „Звезда, Србија, никад Југославија“. Велика Србија је добра полазна основа, али повезивање са Југославијом тада није било пожељно.  

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Create your website with WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: