Немци и Пиксијева претпоследња улога

Драган Стојковић/Википедија

Олаф Тон, члан репрезентације Немачке која је изгубила финале Првeнства света 1986. од Аргентине и исту селекцију победила у финалу Мондијала 1990, играч „оног“ Бајерна кога је Црвене звезда победила у полуфиналу Купа шампиона 1991, боравио је у пролеће 2013. године у Београду неким приватним послом.

На позив заједничких пријатеља нашли смо се у једном ресторану у Новом Београду. Дуги неформални разговор је касније уз дозволу Немца преточен у интервју у „Спортском Журналу“.

Причали смо о свему и свачему. Током разговора покушао сам да га испровоцирам причом о променама у немачкој репрезентацији. Рекао сам му да Немачка за коју играју Озил, Подолски, Колсе, Боатенг и други натурализовани играчи не делује као некадашња моћна фудбалска сила. Неколико месеци раније Немачка је у квалифкацијама за Првенство света 2014. играла у Минхену против Шведске. Водила је 4:0, завршено је 4:4. Подсетио сам Тона да ранијим генерацијама Немачке тако нешто није могло да се догоди.

„Матеус, Милер, Бригел, Бекенбауер, Хеслер, Зелер… Кад се игра против Немачке дође ти да лупиш петама и станеш мирно. Мислим да на светском првенству противници неће имати такав став пред Немачком“, провоцирао сам Тона да „оплете“ по репрезентацији која је квалификације прошла са девет победа и поменутим нерешеним резултатом са Шведском.

Тон је причу одвео на другу страну.

Олаф Тон/Википедија

„Мислим да ћемо добро проћи у Бразилу. Знаш ли зашто? Зато што имамо систем. Тачно је да имамо играче који нису рођени у Немачкој, али то није проблем. Они су одавно у систему. Мисле и раде као Немци. Једино тако могу да играју за Немачку. Слажем се да неке утакмице у квалификацијама нису биле на високом нивоу, међутим, то није важно. Циљ је испуњен. Пласирали смо се на светко првенство. Селектор је видео ко је какав и сада прави нови план. У квалификацијама је се праве краткорочни планови, за две утакмице унапред. На светском првенству све другачије функционише. Имамо систем и они који у њега уђу морају да му се прилагоде“, причао је Олаф Тон.

Немачка је освојила Првенство света 2014.

Одговор ме није изненадио. Већ сам био наоружан предзнањем о немачком фудбалском систему.

Са Лотаром Матеусом сам много дана провео на сплавовима код хотела „Југославија“ док је био тренер Партизана. Приче о о раду у Бајерну и немачкој репрезентацији увеле су ме у сасвим другачији свет од оног у коме сам живео у домаћем фудбалу.

„Радимо од понедељка до петка. Тренинзи су наш посао. На њима се све уради. Кад дође субота, одемо да одиграмо партију фудбала са пријатељима из Келна или нам дођу они из Шалкеа. Тренинзи су посао, утакмица је игра“, објашњавао је Матеус.

Капитен репрезентације Немачке која је освојила Првенство света 1990. до детаља се сећао утакмице против Југославије. Немачка је победила 4:1, Матеус је постигао два гола.

Током припрема у Анталији у јануару 2003. године, тадашњи капитен Партизана Саша Илић је на тренингу испровоцирао Матеуса закључком да је „случајно“ постигао голове против Југославије. Матеус се толико изнервирао да је све оно што је урадио на „Сан Сиру“ поновио и на терену хотела у Турској. Поставио је играче Партизана онако како су стајали југословенски репрезентативци и онда одиграо идентичне акције као на светском првенству. Импресионирало је то што је погодио иста места као и кад је постигао голове против Југославије, голман Пантић није могао до лопте као ни 13 година раније Томислав Ивковић.

Матеус ми је често причао о утакмици против Југославије.

„Ноћ пред утакмицу нисам спавао. Данима смо анализирали игру Југославије. Знали смо да ће лопте ићи на Стојковића. Договор је био да њега притиснемо да не може дуго да држи лопту. Тактику смо разрадили до детаља, али ја нисам имао мира. Плашио сам се утакмице. Југославија је имала одличне играче. Знао сам да је тактика наша једина предност“, причао је Матеус.

Нисам играо, у Београду сам гледао ТВ пренос тек свеже „скинут“ из ЈНА, али сам се сећао детаља утакмице колико и Матеус, што је мање битан део приче. Важније је оно што ми је Матеус открио о утакмици.

Лотар Матеус/Википедија

Морали смо да победимо. Не зато што смо били бољи, већ зато што Немачка мора да победи у првој утакмици на турниру. Обично је прва утакмица против слабије селекције и победа доноси добру позицију за наставак такмичења. После можемо да рачунамо шта нам одговара, да ли да будемо први или други у групи, да одморимо неке играче, „очистимо“ жуте картоне. За све је услов победа у првој утакмици. У Италији смо у групи за противнике имали Колумбију и Емирате, а прву утакмицу смо играли против јаке Југославије. Био сам много нервозан“, причао је Матеус.

Матеусова и Тонова прича у основи имају Првенство света 1954. Тадашња Западна Немачка је у финалу сензационално победила Мађарску, у то време најјачу фудбалску силу. На блатњавом терену стадиона у Берну имали су тајно оружје. Играли су у најмодернијем моделу „адидасових“ копачки са променљивим крампонима. Мађари су играли у старим копачкама. После десет минута су водили 2:0, али брзо су се заглавили у блату. Немци су победили 3:2.

Селектор Западне Немачке на светском првенству 1954. године био је Сеп Хербергер. Почео је да ради 1936. Претходно је десет година био помоћник Оту Нерцу. Oстао је до 1964.

Заменио га је Хелмут Шен. Освојио је Првенство Европе 1972. и Првенство света 1974. и довео Немачку до финала Првенства Европе 1976. Радио је до предаје титуле на Првенству света 1978.

Наследио га је Јуп Дервал. Освојио је Првенство Европе 1980. и играо финале Првенства света 1982. Мандат је завршио елиминацијом после групне фазе Првенства Европе 1984.

Франц Бекенбауер/Википедија

Селекцију је потом преузео Франц Бекенбауер. Учинак су му финале Првенства света 1986, полуфинале Првенства Европе 1988. процењено као неуспех на домаћем терену и освајање Мондијала 1990.

Следећих осам година Немачку је водио Берти Фогст. Довео је Немце до финала Првенства Европе 1992. и освајања ПЕ 1996. Заташкао је тако четвртфинала на светским првенствима 1994. и 1998, кад су Немце звали „тим стараца“ због великог броја искусних играча.

Ерих Рибек је једина лоша процена немачког фудбалског система. Почео је да ради 1998, отишао је осрамоћен кад Немачка није прошла групу на Првенству Европе 2000. на коме су се Немци провукли против Југославије. Губили су 0:2, завршено је 2:2. Матеус је ушао у другом полувремену и играјући на позицији штопера преокренуо утакмицу. Рибек се после турнира пензионисао.

Немачка је са Рудијем Фелером срећним распоредом утакмица у нокаут-фази стигла до финала Првенства света 2002. Отишао је после још једног краха и елиминације после групне фазе Првенства Европе 2004.

Потом је репрезентација поверена Јиргену Клинсману. Довео је Немачку до трећег места на Првенству света 2006. Кад је објавио да одлази, посао је добио његов помоћник Јоаким Лев.

Јоаким Лев/Википедија

Немачка је са Левом играла финале Првенства Европе 2008, освојила треће место на Првенству света 2010, стигла до полуфинала Првенства Европе 2012, тријумфовала на Првенству света 2014, играла полуфинале Првенства Европе 2016. „Гориво“ је потрошено на Мондијалу 2018. у Русији, који је Немачка завршила после групне фазе, званично на 22. месту, што јој је најслабији резултат у историји на било ком такмичењу. У међувремену Немачка се једва провлачила кроз Лигу нација, а Лев је добио уговор до јула 2022. године.

Нерц, Хербергер, Шен, Дервал, Бекенбауер, Фогст, Рибек, Фелер, Клинсман, Лев. Немачка је за 95 година имала десеторицу селектора.

Драган Стојковић је 12. селектор Србије 2006. године, мада је тачније рећи да је под редним бројем 13, јер је Радован Ћурчић имао два мандата.

Једини систем који је постојао је успостављен на самом почетку. Тадашње руководство ФС Србије је у циљевима поставило првом селектору Хавијеру Клементеу да током квалификација за Првенство Европе 2008. направи тим који ће играти најмање четвртфинале на Првенству света 2010. Све је ишло по плану до одласка репрезентације у Јужну Африку.

Квалификације за Првенство света 2022. показаће да ли ће Драган Стојковић увести неки систем у рад српског фудбала. Одлично га познаје из свих углова. Играо је за клубове и репрезентацију, био председник Фудбалског савеза и Црвене звезде. Селекторска улога му је претпоследња којој може да одигра. Остаће му још тренерска клупа, вероватно Црвене звезде.

Драган Стојковић Пикси/Википедија

Пикси је већ формирао један систем у Србији. Предводник је колоне бивших играча који су после каријере удобне фотеље заменили за жуљевиту тренерску клупу. Стојковић је утро пут Саву Милошевићу, Ивану Томићу, Младену Крстајићу, Гордану Петрићу, Алберту Нађу и другима који су прво били административци, такозвани „спортски радници“, потпредседници, генерални секретари, спортски директори… Сви су закључили да се боље осећају поред терена него у ложи и одела заменили тренеркама.

Ниједан досадашњи селектор Србије није имао такву биографију. Пикси је по свему најсвестранија личност у српском фудбалу. Колико ће бити успешан у новој улози знаћемо већ до краја године, кад буду завршене квалификације које ће почети у марту.

Ако Србију одведе на Првенство света 2022. моћи ћемо да кажемо да је свестраност оно што је добро за српски фудбал и имаћемо много кандидата за будуће селекторе.

Узгред, и Пикси је играо на оној утакмици на Првенству Европе 2000, против Немаче. Постигао је гол и прославио га “гледањем на сат”. Показивао је да му време још није истекло.

Часовник је почео да одбројава време до мондијалских квалификација…

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Create your website with WordPress.com
Get started
<span>%d</span> bloggers like this: