Како је Стојковић-сан постао мистер Пикси

Почеле су квалификације за Првенство света 2022. Србија је добро кренула. Постављање Драгана Стојковића за селектора је донело неопходно освежење у репрезентацији, а догодило се и преко потребно опште уједињење око једне личности у коју и играчи и навијачи имају једнако и поверења и наду да може добро да уради посао.

Драган Стојковић (Википедија)

Доласком Пиксија у јато „орлова“ добили смо још нешто. Уместо селекотра имамо – „мистера“. Тачније, поново имамо селектора кога зовемо „мистер“ (енглески – „господин“). Први је био Радомир Антић, селектор који  је одвео Србију на Првенство света 2010.

Звати Антића „мистером“ није било необично. Лично је томе допринео хвалећи се да га у Шпанији толико поштују да га зову „господин“. Успеси које је имао дали су Антићу за право да и у Србији остане „мистер“. И њему лично и свима било је јасно да је „господин“ све док су резултати „господски“. Захтевање новог уговора без клаузуле којом би одговарао за резултате и распад репрезентације у Јужној Африци уклонили су надимак „мистер“.

 „Мистером“ зову и играчи Црвене звезде тренера Дејана Станковића. Није тајна ни зашто.

„Тако нам је тажио да га зовемо. Тако зову тренере у Италији и поштујемо његову жељу“, објаснио је голман Црвене звезде Милан Борјан на једној од конференцији за новинаре.

Антићев и Станковићев тренерски надимак „мистер“ је лако разумети. Донели су их из земаља у којима су живели, радили и остварили највеће успехе.  

Пикси је Шпанију посећивао да би одиграо понеку утакмицу, у Италији je блистао на светском првенству 1990. и провео једну сезону (1991-92) играјући за Верону. Зашто онда није само „селектор“ већ је „мистер“?

Незванично, тако је лично тражио.

„Титулу” је донео из Јапана. Како је тамо постао „мистер” сведочила је Драгана Шпица, преводилац са јапанског, стручњак за јапанску културу, постдокторанд, професор јапанског језика на Универзитету у Пули. Помогла је у разјашњавању како је Стојковић-сан постао фудбалски „мистер”.

Шигео Нагашима

„Док је Стојковић играо у Нагоји јапанским новинарима је лакше било и атрактивније да га зову Пикси. Кад је постао тренер Нагоје затражио је да га зову мистер. Јапанцима је то било веома чудно. Јапанска реч за тренера је кантоку, али јапански обичаји у обраћању су веома компликовани и сваку реч пажљиво мере и тешко је, често и увредњиво, обратити се другачије мимо тог протокола. Рецимо, исказивање поштовања било би да се обраћају Стојковић-сан. Необично је било и то што у Јапану „мистером” једино зову славног бејзбол играча и тренера Шигeа Нагашиму. То је његов надимак и никог више. Јапанци су Стојковићев захтев доживели дословце као преузимање Шиговог надимка. Објаснио им је да тако у италијанским клубовима зову тренера. Јапанци су то уважили и Стојковића су звали мистер.”

Занимљиво је да нико у Енглеској, колевци фудбала, тренера не зове „мистер. Ретко користе и „коуч“ (coach), реч насталу из сленга судената Оксфорда. Oбично то чине страни фудбалери. „Прави“ Енглез користи „сер“ (sir). чешће „бос“ (boss) или менаџер (manager), a понегде, на пример у Ливерпулу, задржао се израз „гафер“ (gaffer), у слободном преводу „искусни човек“ или „стручњак“.

Шпанци су дуго фудбал звали „баломпје“ (balompiе), кованица од речи „балон“ (лопта) и „пje“ (стопало). Taj израз је и даље у званичном имену Бетиса и Aлбасетеа. Италијанима је фудбал „калчо“. Тренер је на шпанском „ентернадор“ (enternador). На италијанском је „аленатори“ (allenatori).

Нема поузданих података како и кад су Шпанци почели тренера да зову „мистер“, мада трагови воде у Баскију.

Хари Лоу (Википедија)

Легенда каже да су томе заслужни играчи Сосиједада из Сан Себастијана кад су 1930. Године за  тренера добили Енглеза Харија Лоуа (1886-1966). Да би нагласили да је Енглез, управа га је представила као „мистера“. Нису искористили исти израз на шпанском (сењор).  Играчи који нису знали енглески мислили су да „мистер“ значи тренер и тако су га ословљавали.

Историјски подаци време враћају три деценије уназад и радњу премештају у други баскијски град, Билбао. Тамо је 1898. године група британских радника и студената основала Фудбалски клуб Билбао. Исте године се група младића вратила у Билбао са студирања у Енглеској и основала клуб Атлетик. Клубови су се ујединили 1903. године и данас имамо Атлетик Билбао.

Поносни Баски не крију утицај Британаца на њихов клуб и фудбалску културу. Иако за клуб могу да играју само Баски – и то је статутом утврђено –  шпански су клуб са највише енглеских тренера. Најзанимљивији детаљ је да се у клупских архивама као први тренер наводи „мистер Шепард“. Име није записано. Остао је само „мистер“.

Шпанци данас ретко користе своју реч „ентернадор“ и тренера ословљавају са „мистер“. Чине то и новинари на конференцијама за медије. Сматрају да на тај начин показују поштовање према тренеру.

Италијани тврде да су они први тренера назвали „мистер“ и да имају поуздан податак за своје наводе.

Први „мистер“ био је Енглез Вилијам Гарбат (1883-1964). Сматрају га најутицајнијим за развоју италијанског фудбала. Дошао је 1912. у Ђенову, најстарији италијански клуб, и пресудно утицао да дуго година буде препознатљив по енглеском стилу игре.

Италијани наводе да је на Гарбатовим лекцијама Виторио Поцо направио репрезентацију  Италије која је освојила шампионате света 1934. и 1938. године. Радио је и у Роми, Милану, Наполију, био и селектор Италије. Из поштовања су га, као Енглеза, звали „мистер“ и тај надимак га је свуда пратио.

Вилијам Гарбат (Википедија)

Гарбат је 1935. године отишао у у – Атлетик Билбао. У баскијском клубу је остао две године. Италијани тврде да је управо одласком Гарбата у Билбао у Шпанију „извезен“ и назив „мистер“ за тренера.

Временом су у Италију долазили и други британски тренери. Да би им указали поштовање Италијани су сваког звали „мистер“. За њима су стизали и тренери из других земаља и сви су редом добијали енглески надимак. 

Историчари спорта углавном подржавају наводе Италијана и њихову верзију за коришћење речи „мистер“ уместо тренера сматрају најближом истини.

Сада и у српском фудбалу опет имамо „мистера“.  Могао би Пикси да буде и „господин“, ако већ немамо нашу реч која би описала његову позицију у репрезентацији. Усвојили смо англизицам „селектор“, што су Хрвати успешно превели као „изборник“ (селекција – избор). Тренер, такође англицизам, је давно заменио учитеља.

„Привремена правила Првог спрског друштва за игру лоптом“, објављена 1899. године и преведена са немачког нису садржавала енглеске изразе за фудбал. Превод с немачког је био дослован, па смо имали врата и вратара, ударац из угла, убацивање руком… Туђице нису коришћење.

Како се игра развијала, све више су у употребу улазиле енглески изрази. Тако су лоптање и ногомет замењени фудбалом.

Током 30-их година прошлог столећа у српској академској заједници се развила вишемесечна расправа да ли новински извештаји кваре језик користећи енглеске изразе гол, бек, голман, центафор и остале кад имамо српске врата, бранилац, вратар, нападач… Закључак је био да је игра постала толико распрострањена да су управо енглеске речи постале њен знак распознавања и да је коришћењем тих речи свакоме јасно о којој је игри реч. Упућена је, ипак, препорука да новинари што је више могуће задрже српске речи.

На жалост, та битка је одавно изгубљена. Временом смо од савезног капитена прешли на селектора, а сада и на „мистера“.   

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Create your website with WordPress.com
Get started
<span>%d</span> bloggers like this: