Национални стадион и новине за седење

“Aко га направиш, они ће доћи”

(Поље снова)

Још једно пролеће и још једном слушамо приче о градњи националног стадиона. Према последњој верзији, здање од 60.000 гледалаца биће грађено у Сурчину и коштаће 250 милиона евра. Најављено је као чудо савремене архитектуре, стадион по еколошким стандардима од дрвета и челика. Кад рефлеткори буду укључени, Србија ће моћи да се кандује за организацију финала Лиге шампиона, мада неће моћи да задовољи критеријуме које УЕФА тражи за организацију прве утакмице и финала светског првенства, а у најављена је заједничка кандидатура са Грчком, Румунијом и Бугарском за организацију Мондијала 2030.

Национални стадион/ФСС

Сјајна је вест да ће Србија добити нови, најмодернији стадион. Неопходни су нам нови стадиони. Већина садашњих грађена је половином прошлог века.

Сећа ли се неко да је градња националног стадиона први пут најављена још 2013. године. Томислав Караџић, тадашњи председник Фудбалског савеза Србије, имао је идеју о градњи националног стадиона на месту где је стадион Црвене звезде и требало је да кошта 450 милиона евра. Освовано је чак и предузеће под именом „Национални стадион“. Наравно, у здање у на адреси Улице Љутице Богдана 1а није смео ни да пипне, па је прича о техгнолошком чуду брзо замрла.

После две године поново је покренута прича о градњи националног стадиона. Пресељен је у Нови Београд. Помињане су локације око Арене, касније иза новобеоградских блокова. Затим је изабрана Остружница с причом да ће стадион помоћи развоју општине.  У међувремену је и оно предузеће „Национални стадион“ нестало из видокруга.

Коначно, 2018. године је смештен у Сурчин. Прошле су три године, а ни камен темељац није постављен.

У овој причи политичка димензија није битна. Вреди питати чему ће служити оно што ћемо звати Националним стадионом.

Ако искажемо највећи могући оптимизам, можемо да се надамо да ће модерно здање бити саграђено до лета 2022. године. У том случају, репрезентација Србије ће моћи да одигра три утакмице Лиге нација које јој предстоје у јесен следеће године. Играће у Дивизији Б. На стадиону за 60.000 људи противници јој могу бити Албанија, Исланд, Финска, Израел, Шкотска, Норвешка…

Потом следе квалификације за Првенство Европе 2024. У зависности од величине групе, Србија може током 2023. године на домаћем терену да одигра четири или пет утакмице.

За 14 месеци, од септембра 2022. до новембра 2024, репрезентација ће играти седам или осам утакмица у Србији.  Пристојан број утакмица, и остале репрезентације ће имати сличан број утакмица.

Остаје питање: шта ће се на стадиону дешавати осталим данима? Да ли ће пословати као „Вембли“, који је у власништву Фудбалске асоцијације Енглеске, или „Миленијум“ у Кардифу, као засебно предузеће?

Данашњи стадиони нису само игралишта за фудбал. То су мултифункционални објекти који зарађаују десетине милиона евра од свега што се не зове фудбал.

Стадион Јувентуса/Википедја

Јувентус је постао доминантан у Италији управо зато што је власник стадиона. Играо је на „Деле Алпију“ од 65.000 гледалаца, саграђеном за Првенство света 1990. У Јувентусу су закључили да превише новца троше на закуп стадиона и проценили су да је исплативије да га купе од града Торина. Онда су израчунали да је просечна посета утакмицама 41.000 гледалаца, па су решили да направе стадион тек мало већи, за 43.000 људи. Затим је склопљен уговор са Туристичком организацијом Торина, па улазнице за тамошње музеје важе и за посету музеју на стадину Јувентуса. Месечно га посети 12.000 људи. У јуну сваке године на стадиону се одржава конвенција европских мормона. Окупи их се око 10.000. Коначно, име стадиона је продато познатој компанији Алијанц.

Стадион Бајерна/Википедија

Власник „Алијанц арене“ у Минхену од недавно је Бајерн. Стадион је саграђен за Првенство света 2006. у Немачкој. Било је то чудо технологије и савременог грађевинарства. Коштала је 305 милиона евра, али је градња линије метроа до стадиона цену повећала на милијарду евра. Бајерн је од 2005. године од компаније Алијанц откупио 50 одсто власништва за једанаест милиона евра. Другу половину је требало да откупи Минхен 1860. Није то урадио, па је његов удео преузео Бајерн. Клуб је пре две године објавио да је отплатио све рате и да је у потпуности власник стадиона. Пре пандемије није било могуће пронаћи слободо место на 75.000 седишта на утакмицама Бајерна.

“Јохан Кројф арена”/Википедија

Некадашња Амстердамска арена, данас стадион „Јохан Кројф“, саграђена је 1996. године као невиђено чудо у свету фудбала. Коштала је, у оно време огромних, 140 милиона евра. Покретни кров и терен који се извлачи на „сунчање“ у оно време поређени су са „свемирском технологијом“. Уочи отварања је било проблема са кртицама, али су истребљене. Од почетка је коришћен као мултифункционални стадион. Поред утакмица Ајакса и репрезентације Холандије,  стадион је арена за концерте и утакмице америчког фудбала.

У последњих неколико година нове стадионе су саградили мадридски Атлетико и Тотенхем, а никла су нова здања у Русији за потребе Првенства света 2018.

Друго питање у вези националног стадиона је његова цена. Да ли би новац требало уложити у градњу више мањих стадиона него једне „пирамиде“ у Сурчину?

Ово питање доводи до можда кључног проблема српског фудбала: власништва над клубовима и стадионима.

У Србији само су два клуба у приватном власништву. Чукарички и Вождовац. Стадиони, какви такви, су у власништву клубова. Леп су пример да се свако „протегао“ колико је могао, мада оно што су у Вождовцу планирали није спроведено у дело. Замисао о травнатом терену на крову тржног центра није прошла, јер нико није хтео да понуди гаранције да приликом заливања терена неће бити поплављен продавнице испод крова. Зато је постављен терен са вештачком подлогом.

Током прошле деценије сагређени су нови стадиони у Ужицу, Јагодини и Смедереву. Реновирани су стадиони у Крагујевцу, Кули и Чачку.

Све то је представљено као велики развој фудбалске инфраструктуре у Србији. Бајка је кратко трајала. Јагодина, Смедерево, ужичка Слобода, Хајдук из Куле и чачански Борац су нестали са фудбалске сцене. Званично су угашени због великих дугова.

Опстаје једино Металац из Горњег Милановца. Стадион саграђен 2012. за, незванично, три милиона ерва и даље служи сврси. На њему су играле и репрезентативне селекције.

Сзадион Металаца из Горњег Милановца

Стадион Металца је најбољи пример шта је Србији потребно. Испод покривених трибима може да се смести 4.400 гледалаца. Пунили су га једино доласци Црвене звезде и Партизана.

Рачуница показује да би за новац намењен градњи националног стадиона могло да се сагради 80 стадиона попут оног у Горњем Милановцу. Јасно је да нам толико стадиона није потребно. За „кусур“ би могли бити у пристојно стање доведени стадиони у Новом Саду, Суботици, Нишу, Крупшевцу, на Старој Карабурми, у Земуну, на Бањици, стадиони Црвене звезде и Партизана…

Зато би можда требало размислити прво о зидању куће од темеља. Прво вратити фудбал на ниво због кога ће публика долазити на стадионе после пандемије, па онда зидати пирамиду за 60.000 гледалаца која ће бити потребна за седам утакмица у 14 месеци.

Moжда би требало погледати примере у комшилуку и ближој околини.

У Хрватској су проценили да је градња стадиона превелики издатак, иако Давор Шукер, председник Фудбалског савеза, заговара градњу такозваног националног стадиона. Док не дође време за градњу великог здања, направљена је Рујевица у Ријеци док траје реновирање легендарне „Кантриде“, освежен је Градск врт у Осијеку, па репрезентација има где да још да игра осим у Загребу и Сплиту.

Нционални стадион у Тирани/Википедија

Албанија је у Тирани саградила национални стадион за само 80 милиона евра за 22.500 голедалаца. Највећи издатак су поднели приватни инвеститори, а добар део трошка је подмирен продајом имена спонзору „Еир Албанији“.


Пре две године је у Братислави саграђен „Народни стадион“ за, такође, 22.500 навијача.  Требало је да кошта око 50 милиона евра, али умало да падне Влада Словачке кад је објављено да је цех 20 милиона већи. Објашњено је да су издатке повећали градња прилаза и аутобуских станица око стадиона. На стадиону који користи репрезентација игра и Слован.

Румунија је још 2007. године срушила стари Национални стадион и до 2011. на истом месту саградила нови. Прима 55.000 гледалаца и на њему ће бити игране утакмице Првенства Европе.  До краја месеца би требало да буде отворен и нови стадион Стеауе, за 35.000 гледалаца, у чију је градњу уложено 90 милиона евра.

Бугарска је одлучила да сачува стари „Васил Левски“ стадион и после реновирања 2015. године прогласила га је за националну арену. Стадион користи ЦСКА 1948. и репрезентација. Прима 44.000 гледалаца, тако да је недодирљив рекорд од 120.000 људи колико се 1990. године на „Васил Левском“ окупило због концерта Лепе Брене.

Стадион “Тоше Проески” у Скопљу

Mожда је најбољи пример стадион „Тоше Просеки“ у Скопљу. Првобитно је носио име „Филип Други“, по оцу Александра Македонског. Здање саграђено 1947. године, на коме је од оснивања играо Вардар, реновирањем је доведено на ниво да је 8. августа 2017. на њему организована утакмица Супер купа Европе. Реал је победио Манчестер јунајтед резултатом 2:1. Играли су пред 32.000 гледалаца. Процењено је да је на утакмицу дошло 20.000 навијача из Шпаније и Енглеске. Спавали су две ноћи у Скопљу, јели, пили и оставили Македонцима лепу суму новца, а “частила” је мало и УЕФА од прихода остварених продајом ТВ права и спонзорским уговорима.

У причи о стадионима увек би требало имати на уму ко ће долазити на утакмице. Правило је да посета завси од квалитета фудбала. Стадиони су били пуни и кад су навијачи носили „новине за седење“, али су имали шта да виде на терену, без разлога да се диве ономе што је око терена.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Create your website with WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: