Рачуновође

Неки људи мисле да је фудбал питање живота или смрти. Не волим такав став. Фудбал је много више од тога“

(Бил Шенкли)

Реал – Манчестер јунајтед на “Мичиген стадиону”

Колевка фудбала се заљуљала неприметно. На крају 2015. године рачуновођа „Таргет корпорације“ саопштио је власницима да су њихове продавнице продале милион лопти за „сокер“ више него у години раније.

Анализа је показала да је продаја повећана после успеха Интернационалног купа шампиона. Лепо замишљено такмичење најбољих европских клубова у предсезони први пут је у Сједињеним Америчким Државама одржано у лето 2013. године. Успех је био солидан. На утакмце је долазило у просеку 42.000 гледалаца.

Следеће године интересовање је премашило сва очакивања. Утакмице је гледало 654.303 навијача, у просеку 50.331 по утакмици. Утакмицу Манчестер јунајтред – Реал (3:1) на „Мичиген стадиону“ гледало је 109.318 људи.

Бројеви су показивали да је време за „напад“ на сокер.

„Таргет корпорација“, до тада спонзор НБА клуба Тимбервулвса из Минеаполиса, закупила је право на име стадиона Минесоте, члана фудбалске Мејџор лиге. Сједињене Америчке Државе су убрзале „чистку“ у ФИФА и уместо Јозефа Блатера на место председника довеле Ђанија Инфантина. Прва противуслуга новог председника била је промена услова за организацију Првенства света 2026. тако да су могле да је добију једино САД, у заједничкој кандидатури са Канадом и Мексиком.

После шест година откако је рачуновођа „Таргет компаније“ испоставио власницима годишњи извешта о продаји фудбалских лопти, у Европи су се појавила слична врста рачуновођа. И они су у лопти видели новац. Израчунали су да је дошло време да га узму на „амерички начин“.

Група од 12 клубова – Барселона, Реал, Атлетико, Јувентус, Интер, Милан, Арсенал, Ливерпул, Манчестер јунајтед, Манчестер сити, Тотенхем и Челзи или боље рећи њихови власници – покушали су да сруше традиционалну европску фудбалску пирамиду и да на Старом континенту кроз такмичење названо Супер лига успоставе амерички систем спорта.

Подршка је стигла са западне обале Атлантског океана. Америчка банка „Џеј Пи Морган“ обезбедила је оснивачима Супер лиге, а требало је да их буде 15, суму од 3,4 милијарде евра само за прву сезону такмичења. Уговор је потписан на 23 године.

Покушај рушења пирамиде није успео. Током треће декаде априла сведочили смо историјском догађају у европском фудбалу. Намера 12 клубова да формирају Супер лигу затвореног типа и да девалвирају значај домаћих лига је одбачен. Супер лига је пропала за само 48 сати од објављивања да је оформљена. УЕФА, национални савези, клубови, фудбалери и навијачи, као најбројнија „армија“ у овој борби, спречила је покретање новог такмичења.

Флорентино Перез/Википедија

Флорентино Перез, председник Реала и изабран за председника Супер лиге, изјавио је да су сви „суперлигаши“ изненађени снажном реакцијом у Европе. Његове речи боље од свега говоре да творци Супер лиге нису били свесни у шта се упуштају и да су преценили сопствени утицај.

Креатори Супер лиге су направили неколико великих грешака.

Највећа је што су сами себе прогласили за елиту која ће одређивати ко може да добије мрвице са стола.

Прича о новцу је замаглила оно што је Супер лига заиста имала за последицу одлуком да иступе из система УЕФА. На тај начин је рушила је националне лиге, кокнретно шампионате Шпаније, Италије и Енглеске. Претпостављајући да су свемоћни, помислили су да могу да мењају систем на коме се заснива европски фудбал.

У томе је смисао 48-часовног фудбалског рата. Новца у фудбалу има много, више него што фудбал заиста зарађује. Рат је вођен за очување поретка и спречавање „американизације“ фудбала.

Супер лига је замишљена као скоро потпуно затворено такмичење. Сигурно место имало би 15 клубова. Још пет, они који би скупљали мрвице, играли би по позиву или би пролазили квалификације. Такво понижење је намењено Ајаксу, Порту, Бенфики, Ренџерсу, Селтику…

За учешће у Супер лиги није био неопходан пласман у националном првенству и то је била тачка пуцања. Домаће лиге им нису биле потребна да би по пласману заузели место у свом такмичењу. Имали су га обезбеђено.

„Суперлигаши“ су и поред тога намеравали да и даље играју у домаћим лигама. Нису се одрекли новца од продатих улазница и ТВ преноса за такмичење за које резултатски нису заинтересовани. Претворили би домаћапрвенства у лиге за развој својих „Б“ тимова, док би најбољу „робу“ излагали у Супер лиги.

На тај начин би такмичење у лигама било угрожено незаинтересованошћу суперлигаша за резултат и крајњи пласман, а то је тачка на коју су се саплели. Формирање такмичења по америчком систему за европску спортску културу није прихватљиво. Резултат је тај који ствара европску фудбалску елиту, а не новац.

„У фудбалу је све питање емоције. Да је другачије, сви бисмо навијали за Манчестер јунајтед“

(Марк О`Брајан)

Новац не може да купи место у европском крему. Зато Манчестер сити и Пари сен Жермен и поред свих петро-долара нису у друштву Реала, Милана, Ливерпула, Барселоне, Манчестер јунајтеда… Чак и Челзи, освајач по једног од свих евро-такмичења, још чека позивницу за чланство у европску ројал елиту. Портал „Сквака“ је у тексту о Супер лиги написала да такмичење чини „једанаест великих клубова и Тотенхем“. Подсетила је тако да Сити, Арсенал, Тотенхем, Челзи, Атлетико заједно имају мање титула шампиона Европе него садашњи енглески друголигаш Нотингем форест.

Нотинхем форест је истовремено и пример да фудбал не признаје старе заслуге. Углед није „шумарима“ сачувао елитни статус ни у Енглеској, о Европи и да не говоримо. Тавори у Чемпионшипу и поред милиона које има грчки бродовласник Евангелос Маринакис, иначе и власник Олимпијакоса.

Брајан Клаф/Википедија

Форест је, ипак, оставио најлепше завештање фудбалу. На крају сезоне 1976/77. је предвођен најбољим енглеским тренером Брајаном Клафом са трећег места друге лиге ушао у прву лигу. У следећој сезони је постао шампион Енглеске, а 1979. је освојио Куп шампиона. Титулу у Енглеској није одбранио, али је као освајач Купа шампиона стекао право да прави трофеј и у томе успео и 1980. поново постао првак Европе.

Нотингем форест је све до формирања Премијер лиге био члан највишег ранга. На крају прве сезоне 1992/93. је испао у Другу дивизију. Није се прилагодио новом добу и последње две деценије левитира између друге и треће лиге.

И даље, ипак, остаје прича како Нотингем форест има више пехара Купа шампиона него првака Енглеске, а то је бајка коју европски навијач жели да поново доживи.

Такви навијачи нису интересна група „суперлигаша“. Док су пуштали маглу причом о новцу, у други план је потоснуто да такмичење није намењено навијачима који долазе на стадионе. Циљна група су јој „навијачи у папучама“, гледаоци телевизијских преноса у Азији и Америци.

То је наговештено позивањем на истраживање Европске асоцијације клубова које је показало да је за фудбал најмање заинтересована популација између 16 и 24 године. Прећутали су податак да је укупно највећа заинтересованост у популацији од 35. до 54. године, а то је она група која купује улазнице својим клинцима.

Супер лига, међутим, није намењена онима који желе да купе улазницу за стадине у Мадриду, Милану, Торину, Манчестеру, Барселони…  Утакмице елитистичког такмичења би брзо биле измештене из Европе. У почетку би термини утакмица били прилагођени сатници у Азији и САД, а временом би клубови прешли на тамошње стадионе. Латиноамериканцима у Мајамију би био понуђен шпански дерби Реал – Барселона, Италијанима у Њујорку Интер – Милан. Енглези одлично послују у Азији. Уз могућност проширења на Јужну Америку, Супер лига би ускоро постала светски бренд.

Такву опасност је препозлала ФИФА за своје светско првенство клубова. Кренуће следеће године у новом формату са 24 тима. Отпор у Европи, где су се клубови узјогунили због још једног такмичења које повећава број утакмица ионако већ преопретрећеним играчима, утишао је управо Флоренитино Перез, председник Реала. Стао је на чело Светске асоцијације клубова која је подржала ново такмичење ФИФА. Инфантино је прозрео намеру Переза и говором на Конгресу УЕФА јасно му ставио до знања да план Супер лиге неће проћи.

Нису помогле ни јадиковке да клубови губе новац у доба пандемије ковида-19. Управо је коронавирус открио на каквим стакленим ногама стоји фудбал. Преплаћени фудбалери су највеће бреме за буџете клубова.

Никад нисам видео да је врећа новца постигла гол“

(Јохан Кројф)

Лист „Форбс“, најугледнији лист у свету финансија, објавио је да Лионел Меси од уговора са Барселоном зарађује 117 милиона евра годишње, али није тачно познато колика је плата за коју игра, а колики део обезбеђују спонзори.

Кристијано Роналдо у Јувентусу званично зарађује 31 милиона евра по сезони, а потписао је 2018. трогодишњи уговор.

Нису Меси и Роналдо проблем. Аргентинац и Португалац још враћају клубу много новца кроз спонзорске уговоре, а још више зарађују од продаје свог имена.

Проблем су играчи преплаћени на бренду клуба, прецењени трансфери и лоше срочени уговори. Реал је потрошио 162 милиона евра на куповину Луке Јовића (60) и Едена Азара (162). Барселона плаћа Антонија Гризмана 45 милиона евра годишње, а Ливерпулу је морала да на 160 милиона за Филипа Кутиња доплати још пет милиона кад је Бразилац као позајмљен играч Бајерну освојио Лигу шампиона.

Принцип „потроши да би зарадио“ не функционише у фудбалу јер уговори играча нису везани за резултате у такмичењима у којима играју. Гризманов уговор са Барселоном је скоро цела сума коју би шпански клуб зарадио на основу премија за пласман у Лигу шампиона. Зато клубови црпе новац из других извора да би га трошили на превисоке плате играча.

Алваро Мората/Википедија

У исто време, милијарде евра о којима се сваке године говори у време прелазног рока не постоје у оптицају. На трансфере Алвара Морате је потрошено збирно 179 милиона евра, а сав тај новац је кружио само између Реала, Јувентуса, Атлетика и Челзија. Како би Шпанац променио дрес, тако су клубови једни другима пребацивали. Јувентус је прво платио Реалу 20 милиона, па Реал Јувентусу да би вратио Морату уплатио 30 милиона. Онда је Реал продао Морату Челзију за 66 милиона, који га је прво позајмио Атлетику за 18 милиона, па потом продао за 35. На крају је Јувентус позајмио Морату од Атлетика до лета за десет милиона евра.  Реал је на Морати зарадио 56 милиона, Јувентус је „на нули“, Челзи у минусу 13 милиона, а Атлетико је изгубио чак 43 милиона. Математика показује да је у оптицају укупно 56 милиона евра, што значи да 123 милиона, више него дупло, непостојећи новац на основу кога се ствара слика о благостању у фудбалу.  Важно је да се окреће.

Да би га надокнадили, клубови морају да прецењују вредност играча које продају или да траже изворе финансирања ван игре. Супер лига је нудила такво решење. Продаја свега и свачега од дресова у продавницама у Азији и Америци до видео-игрица, уз обавезну зараду од кладиница, донела би велику суму независно од резултата оствареног на терену.

Свођење плата у оквире премија заснованих на резултата и реалније процене трансфера је решење које нуди УЕФА у оквиру својих такмичења.

УЕФА од зараде у евро-куповима 94 одсто новца дистрибуира клубовима. Иако највећи део одлази онима који највише траже. „Суперлигашима“ је проблем што је 3,2 милијарде евра припремљених за ову сезону подељено на 237 учесника Лиге шампиона и Лиге Европе.

Реал освајањем Лиге шампиона може да заради 75,2 милиона евра, уз „додатак“ од 35,2 милиона на основу такозваног „десетогодишњег бонуса“, као најбољи клуб у претходних десет година. Од ТВ права може да очекује између 80 и 100 милиона евра, а од маркетинга између 50 и 70 милиона. У најгорем случау, Реал од учешћа у Лиги шампиона ове сезоне може да заради између 240 и 280 милиона евра.

Већ је познато да ће Реал од ТВ права за учешће у првенству Шпаније зарадити 154 милиона евра. Због играња пред празним трибинама од продаје улазница неће ништа приходовати. Тако је оквирна сума коју ће Реал од два такмичења може да заради 434 милиона евра.  

То се уклапа у буџет Реала за плате играча од 470 милиона евра за ову сезону одобреног – после смањења наметнутог од Ла лиге. Пре реакције Ла лиге због спречавања финансијског колапса, Реал је планирао да на плате потроши 600 милиона евра. Барселона је за плате играча требало да одвоји 650 милиона, али јој је Ла лига буџет „скресала“ на 382,7 милиона евра, у оквире зараде од резултата у првенству и Лиги шампиона.

Премијер лига има строга финансијска правила, па енглески клубови немају велики проблем са издвајањем за плате. Челзи на плате играча троши 190 милиона фунти (219 милиона евр),што је мање од онога што ће зарадити на основу резултата у првенсвтву и Лиги шампиона.

Челзи фудбалу доноси другачији проблем. Поред играча лиценцираних за такмичења, Челзи има још 32 играча под уговором који су на позајмици у другим клубовима. Сви су, такође, на платном списку, али не на оном званичном буџету за плате.

Да би онемогућила клубове да гомилају играче, који опет добијају нереално велике плате упоређен са квалитетом, Премијер лига је донела пропис да клуб може да пошаље највише четворицу фудбалера у енглеске клубове, ниједног у клуб Премијер лиге. Истовремено, клуб Премијер лиге може на позајмицу да ангажује највише четворицу.

Умешала се и ФИФА, па је прописала да клуб може да иностраним клубовима позајми највише шесторицу играча.

Нова правила ће број позајмљених играча смањити на десет. То значи да ће Челзи до лета 2022. морати да раскине уговор са 22 играча. Они ће остати у клубовима у којим играју или отићи у друге, али ће највећи број наставити да игра за мању плату јер му цена неће нереално расти зато што је играч Челзија.

Новца ће у великим количинама и даље бити у фудбалу. Расподела и располагање новцем је друга тема. Пожељна „американизација“ у европском фудбалу је такозвани „салари кеп“, али то није оно на шта највеће трошаџије пристају. Јефтини фудбалери значе и јефтине улазнице и мање спонзорске уговоре. То је супротно од смера у коме фудбал воде Флорентино Перез и Андреа Ањели.

Где је граница видећемо кад се смири потрес који је изазвало покретање и експресно гашење Супер лиге. Спортско правило је да се више научи из пораза него из победе. Видећемо да ли се творци Супер лиге воде бар тим спортским правилом.

Неће им помоћи ако наставе да заговарају “американизацију фудбала”. Могу да погледају пример МЛС. Уз сву силу новца и инфраструктуре коју имају, Американци нису успели да за четврт века из затвореног система Мејџор лиге добију клуб бољи од мексичког.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Create your website with WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: