Парче историје у Београду

Умро је Џими Гривс. Најбољи стрелац енглеских првенстава. Бољи и од Диксија Дина, Џофрија Харста, Дениса Лоуа, Алана Ширера… На 516 утакмица за Челзи, Тотенхем и Вест Хем у првој лиги Енглеске постигао је 357 голова.  Умро је у 82. години у дому у Данбурију, сеоцету у Есексу или предграђу Лондона, у зависности где почиње граница метрополе.

Дан који је у априлу 1963. године провео у Београду заувек је уписан у историји енглеског фудбала. Не на начин како би Енглези волели.

Џими Гривс је одавно завршио каријеру. Окачио је копачке о клин пре четири деценије. У време кад је играо нису постојали интернет, Јутјуб и остале друштвене мреже да се клинци диве какве је копачке носио и на коју је страну главе правио раздељак у коси. Памте га они који су одлазили на стадионе, јер у време кад је играо другачије нису могли ни да га виде. У Гривсово време ни телевизија није још освојила фудбал.

Они који су га гледали имали су шта да виде. У време кад су у одбрни играле рмпајлије, Гривс висок само 173 сантиметра надигравао их је вештином и надареношћу за игру. Био је одличан дриблер који је предност стицао у првом кораку. Деловао је незаинтересовано за игру све док лопта не би дошла у близину гола.

Професионална каријера Џимија Гривса је трајала 20 година, од 1951. до 1971. године. За те две деценије је презиме поставио уз много тога што почиње са „нај“. Постигао је највише голова, највише пута је био најбољи стрелац првенства Енглеске (6), најбољи је стрелац у историји Тотенхема (268 голова), постигао је највише хет-трикова за репрезентацију Енглеске (шест), против Северне Ирске и Норвешке је постизао по четири гола…

Био је члан репрезентације Енглеске која је освојила Првенство света 1966. године. Играо је све утакмице у групној фази. Повредио се у трећем колу против Француске. Од четвртфинала га је заменио Џофри Харст и прославио се хет-триком у финалу против Западне Немачке (4:2).

Само једна фунта делила га је од позиције првог фудбалера плаћеног 100.000 фунти. Тотенхем га је у децембру 1961. године купио од Милана за 99.999 фунти. Тренер Тотенхема Бил Николсон није хтео да му на леђа натовари бреме првог фудбалера плаћеног шестоцифреном сумом. Oставио је да ту титулу понесе Денис Лоу кога је годину дана касније Манчестер јунајтед купио од Торина за 115.000 фунти.

Ове године Манчестер сити је Џека Грилиша платио Астон Вили 100 милиона фунти, хиљаду пута више него што је Тотенхем платио Милану за Гривса. Ондашњих 99.999 фунти је вредност данашњих 2,7 милиона фунти. Рачуница показује да је Грилиш 37 пута бољи играч од Гривса али права је истина да је фудбалска инфлација довела до преплаћивања фудбалера?

Кад је Гривс завршио каријеру и кад је подвукао црту испод голгетерског учинка заузео је место у галерији великана енглеског фудбала. И увек га је пратио 24. април 1963. године. Датум кад се Гривс уписао у историју као први енглески фудбалер искључен у међународној утакмици.

Те среде, 24. априла 1963. године, Гривс је први пут играо у Београду. Тотенхем је дошао на утакмицу полуфинала Купа освајача европских купова. Противник на стадиону Југословенске народне армије био је ОФК Београд, освајач Купа Југославије 1962.

Играчи Тотенхема на терену стадиона ЈНА пред утакмицу са ОФК Београдом ФОТО: Тотенхем

Није имао ОФК Београд тада среће. У четврфиналу је после мајсторице елиминисао Наполи, али је у полуфиналу за противника добио најбољи тим Тотенхема до дана данашњег. Тотенхем је имао среће. Да је дошао у Београд три године касније наишао би на најбољу генерацију у историји плаво-белих. Да су се куглице у жребу другачије распоредиле историја лондонског и београдског клуба би била другачија.

Уосталом, кад се стави у размеру енглеског и југословенског (српског) фудбала, Тотенхем и ОФК Београд су на истој равни. Клубови из највећег града у земљи у сенци трофејнијих суграђана. Освајали су и Тотенхем и ОФК Београд трофеје, имали репрезентативце. На крају, имају и најбоље лигашке стреце. Оно што је Џими Гривс у Енглеској то је Слободан Сантрач био у Југославији.

Те ноћи, 24. априла 1963. Џими Гривс је дошао у Београд на необичан састанак са судбином.

Игран је 54. минут. Резултат је био нерешен 1:1. Тотенхем је повео голом Вајта у 27. минуту. ОФК Београд је изједначио голом Милорада Попова из једанаестерца у 35. минуту.

ОФК Београд се одбранио од једног напада Тотенхема. Лопта је отишла у гол-аут и док је голман Благоје Видинић ишао да је врати одједном је севнула варница. У шеснаестерцу ОФК Београда је настало комешање. Судија Лајош Арањоши из Мађарске се умешао и смирио играче. Тражио је објашњење. Мало је разумео српски и питао је играче ОФК Београда шта се догодило. Рекли су му да је Гривс ударио Благоја Кривокућу. Мађар је потражио Енглеза. У то време нису постојали жути и црвени картони, па је судија морао да испрати играча ван терена. Гривс се бунио, тврдио је да није ударио Кривокућу, да је невин, али није вредело. Остала је чувена фотографија како покуњен излази са терена стадиона ЈНА. Постао је први Енглез искључен за 75 година међународног фудбала. Добио је „титулу“ која ће га пратити за сва времена поред свих голова које је постигао.

У извештајима енглеских новина утакмца и резултат су били у другом плану. Главна вест са утакмице у Београду било је искључење играча Тотенхема.

Гривс се до последњег дана клео да је неправедно искључен.

„То је једина утакмица на којој сам искључен, а нисам никога ударио. Била је то „прљава“ утакмица. У једном скоку Боби Смит је скочио са играчем ОФК Београда. У скоку га је тако ударио у стомак тако да је играч Београда пао на земљу. Кад је устао тражио је некога да се освети. Залетео се на мене и покушао да ме удари. Ја сам се измакао и покушао да узвратим. И ја сам промашио. Саиграчи су нас раздвојили. На моју несрећу, судија је видео како сам покушао да ударим противничког играча и искључио ме. Мислио сам да ће то да уради и њиховом играчу, али није“, причао је Гривс у једном од многих подсећања на априлску ноћ у Београду.

Може Гривсу да се верује на реч. Необично би било видети да би тако висок само 173 сантиметра лако оборио Благоја Кривокућу, четири године млађег крупајлију од 190 сантиметара, халфа широких рамена и шакама попут боксера.

Са Благојем Кривокућом сам провео много година на Старој Карабурми. Био ми је тренер,учитељ, сарадник, пријатељ. Увек је имао добар савет, али шут му није био префињен. Кад би опалио по „бубамари“ летела је као ђуле. Голманске рукавице нису много помагале. Више су помагала средства имобилизације. Нисам поломио једино палчеве. Завијени прсти нису били разлог за пропуштање тренинга. „Криви“ је имао врло прецизну процену тежине повреде. Ако можеш да ходаш можеш и да играш.

Благоје Кривокућа на стадиону ОФК Београда Фото: Монографија ОФК Београда

За све те године проведене на Омладинском стадиону никада нисам чуо да је поменуо Гривса. Није о тој априлској ноћи нико причао на Старој Карабурми. Тек понекад би неко поменуо да је ОФК изгубио полуфинале Купа купова од Тотенхема. Било и прошло.

За ноћ уписану у историју енглеског фудбала сазнао сам тек кад сам у потрази за новинским причама заронио у архиве. Тражећи једно, нашао сам друго. Одједном се појавила нераскидива веза између Београда и колевке фудбала. Тек тада сам питао и „Кривог“ шта се догодило. Његова верзија се само мало разликовала од Гривсове.

Бога ми, играло се чврсто. Играли смо као и Енглези. Ударе они, ми вратимо. Враћали су и они нама. Било је много „лактања“. Са Гривсом сам се много пута „похватао“, ударао сам ја њега, а он мени враћао. Све поштено. У некој гужви сам добио ударац. Не знам од кога. Можда и од њега, нисам сигуран. Клецнуо сам, а кад сам се подигао видео сам комешање, па сам се придружио да помогнем. Саиграчи су скочили на судију и тврдили да ме је Гривс ударио. Судија га је одмах искључио“, испричао ми је Кривокућа како се сећао утакмице са Тотенхемом.

Иако је имао играча мање,Тотенхем је победио. Гол за 2:1 је постигао Дисон у 72. минуту.

Билтен Тотенхема пред утакмицу са ОФК Београдом

„Требало је да видиш реванш. Дошли ми у Лондон, а на аеродрому сила новинара, ТВ камера, фоторепортера. Нико не пита за Скоблара, Самарџића, Бановића, Видинића, Гуглету, Саву Антића… Сви се залетели на мене. Хтели су да виде ко је тај играч због кога је искључен енглески фудбалер.  Тражили су само моје изјаве, а ја сам само понављао да ћемо да победимо у реваншу“, причао ми је „Криви“.

У реваншу 1. маја на крцато пуном „Вајт Харт Лејну”, по терену без бусена траве, блатњавом од кише, поново је победио Тотенхем, резултатом 3:1. На Јутјубу могу да се виде кратки ТВ извештаји и голови.

Тотенхем се пласирао у финале. За противника је имао мадридски Атлетико. Финале је играно у Ротердаму. Пред 49.000 гледалаца на стадиону Фејенорда победио је Тотенхем резултатом 5:1. Џими Гривс је постигао два гола.

Гривс се после две године вратио у Београд. На стадиону Црвене звезде је 9. маја 1965. играо за Енглеску пријатељску утакмцу против Југославије. Завршено је 1:1, а Гривс поново није постигао гол у Београду. Са Кривокућом се није срео.

Нису се више срели ни Тотенхем и ОФК Београд. Тако није испуњено очекивање исказано у билтену лондонског клуба објављеног уочи утакмице у Лондону. Енглези су се захвалили ОФК Београду за гостопримство, подсетили да су уживали током боравка у главном граду Југославије, открили да су присуствовали снимању филма у Београду и у тексту на српском језику изразили наду да ће се клубови често сретати у европским куповима.

На жалост нада није испуњена. Сећање на утакмице ОФК Београда и Тотенхема чувао је Џими Гривс, најбољи стрелац енглеских првенстава, први Енглез искључен у међународној утакмици и пар фотографија и снимака са реванша у Лондону.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

Create your website with WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: