Нови стадиони или сметлиште Европе

Такозвани вештаци могли би у свету и Европи ускоро да постану прошлост, код нас их представљају као будућност и најављују као светско чудо. Да ли су најављени нови стадини орочени на шест година?

Маракана, Пеле и српске легенде

Тужно делује анегдота кад су градске власти Београда, понете одушевљењем филмом „Монтевидео, бог те видео“ и сећањем на репрезентацију Југославије која је играла на Првенству света 1930. објавиле да ће једну улицу назвати по Благоју Марјановићу. Предлогу су се много изненадили станари у већ постојећој Улици Благоја Марјановића Моше на Бежанијској коси.

Национални стадион и новине за седење

Ако искажемо највећи могући оптимизам, можемо да се надамо да ће модерно здање бити саграђено до лета 2022. године. У том случају, репрезентација Србије ће моћи да одигра три утакмице Лиге нација које јој предстоје у јесен следеће године. Играће у Дивизији Б. На стадиону за 60.000 људи противници јој могу бити Албанија, Исланд, Финска, Израел, Шкотска, Норвешка…

Како је Стојковић-сан постао мистер Пикси

Доласком Пиксија у јато „орлова“ добили смо још нешто. Уместо селекотра имамо – „мистера“. Тачније, поново имамо селектора кога зовемо „мистер“ (енглески – „господин“). Први је био Радомир Антић, селектор који  је одвео Србију на Првенство света 2010.

Златни куп краља Александра и остала блага

Фудбал је често коришћен у политичке сврхе. Корист од лоптања увидео је и краљ Александар. Веридба са румунском принцезом Маријом, објављена 1922. године, била је добра прилика да краљев омиљени клуб БСК успостави везе са румунским клубовима. Захваљујући вези југословенске и румунске круне, БСК је постао први српски клуб који је после Првог светског рата гостовао у иностранству. Одиграо је две пријатељске утакмице са букурештанским клубовима.

Create your website with WordPress.com
Get started