Фудбалски савез Србије је за десет година, у периоду од 2011. до 2020, од надокнада за трансфере играча прокњижио 300 милиона долара.
Податак је објавила ФИФА у документу насловљеном „Десет година међународних трансфера“. Саопштено је,такође, да су српски клубови у истом десетогодишњем периоду на куповину играча потрошили 100 милиона долара и да је на надокнаду агентима издвојено 17 милиона долара.
Српски медији су показали необичну незаинтересованост за ове податке. Документ ФИФА је окужила необична тишина.
Није тешко доћи до свих података. Неколико „кликова“ на сајту ФИФА и све је у ПДФ формату стављено на увид ономе ко жели да прочита. Све је јасно подељено по ставкама и у графиконима.
Има у документу ФИФА много података. На пример, да су од 2011. до 2020. године највише међународних трансфера остварили бразилски фудбалери. Земљу је променило 15.128 фудбалера, а на њихове трансфере је потрошено 7.050.500.000 милиона долара.
Трансфер-систем је под контролом ФИФА. Сваки прелазак играча евидентира се у такозваном ТМС-у (Transfer Matching System). Само играч који „прође“ кроз ТМС може да промени клуб.
Фудбалери са српским пасошем – ФИФА инсистира на оваквој формулацији због разврставања играча са двојним држављанством – учествовали су у 3.576 међународних трансфера на које су клубови потрошили 847,1 милиона долара.
У истом периоду из српских клубова је у иностранство отишло 2.200 фудбалера. За њихова обештећења је наплаћено фантастичних 300 милиона долара. У просеку 30 милиона долара годишње.
Уз овакав податак намеће се само питање: где је тај новац?
За три стотине милиона долара у Србији је могуће саградити 60 стадиона капацитета до 10.000 гледалаца. Можда и онај један фамозни национални стадион о коме годинама слушамо бајке.
За 300 стотине милиона долара може да се постави 750 терена са природном травом или 1.500 терена са вештачком подлогом.
За 300.000.000 долара у Србији може да се сагради најмање десет фудбалских кампова за тренинге репрезентативних селекција.
Свега тога у Србији – нема.
Где је новац који је ФИФА приписала Фудбалском савезу Србије?
Одговор могу да дају једино у Фудбалском савезу Србије, међутим, нико их није питао. Никога није заинтересовало где се затурила фасцинантна сума од 300 милиона долара, а у ФСС нико, наравно, неће проговорити чак и кад их неко упита.
Стављено на гомилу, 300 милиона долара делује као огромна сума. У просеку је тај износ 30 милиона долара годишње. Чак и тако делује огромно.
Лако је замислити шта српском фудбалу може да значи 30 милиона долара (24 милиона евра) годишње. Кад би та свота била уложена у наградни фонд Супер лиге шампион би могао да рачуна на зараду од пет милиона долара (четири милиона евра). Са тим новцем, на пример, почетак прелазног рока би био много лакши.
Може овако да се развије много теорија шта би могло да се уради са 300 милиона долара.
ФИФА је документ сачинила на основу података достављених у ставкама о трансферима играча. Подаци се подударају са подацима које је могуће видети на специјализованом сајту Трансфермакт. Прегледом прелазних рокова долази се до податка да су српски клубови од продаје играча зарадили 270 милиона евра. То је управо та сума коју ФИФА помиње у свом документу као новац који је прошао кроз ФСС.
Тај новац би требало да је упућен ка клубовима. Наравно, 90 одсто новца припада Црвеној звезди и Партизану. Дакле, наша два највећа клуба су за десет година продали играче у вредности од скоро 270 милиона евра.
Наплата је друга прича. Није ретка вест да клубови нису испунили обавезе предвиђене уговором о трансферу играча.
Могуће је да и српски клубови имају потраживања за продате играче. Уосталом, и српски клубови дугују новац за играче.
ФИФА обезбеђује да већина тог новца стигне на рачун. Довољно је „пресавити табак“ и проследити тужбу за неисплаћене надокнаде. Знају у нашим клубовима колико су то незгодни дани. Пре десетак година Фудбалски савез Србије је после неколико упозорења добио ултиматум од ФИФА: обезбедити да Црвена звезда плати дуг или да Црвену звезду избаци у аматерски ранг. Додатна претња била је најава да ће репрезентација Србије бити суспендована уколико ФСС не испуни обавезу наплате дуга.
Како-тако све је на време плаћено и успешно заташкано. Касније је УЕФА одрадила део посла око додатног упозорења. Црвена звезда је кажњена забраном играња у евро-куповима.
Није реткост, посебно у српским клубовима, да затуре документацију и забораве да траже наплату неких дуговања. Промена руководства, аматерски рад администрације и рачунарска неписменост коштали су српски фудбал много новца. ОФК Београд је, на пример, пре две године само на једном играчу имао занемарених 20.000 евра на основу фонда солидарности. Испоставило се касније да је око 100.000 евра пропало на сличан начин, јер клуб није у року прописаном од ФИФА тражио надокнаду.
За такве заборавне постоји спас. У Србији и широм Европе ради више агенција којима је делатност наплата занемарених потраживања. Подаци су доступни у ФИФА и такве агенције на време реагују. Обавесте клубове да имају негде затурен новац и понуде да им га наплате у последњи час, пре него наступи застарелост за потраживање. Наравно, све има своју цену, па и таква услуга. Агенција тражи проценат од наплаћеног новца.
Такве агенције су једна од рупа кроз коју одлази новац из фудбала. Попут рупе коју праве агенти. ФИФА је објавила да је за десет година агентима плаћено 919 милиона долара провизије за реализоване трансфере. Цех српских клубова је 17 милиона долара.
Наравно, нећемо сазнати за које трансфере су плаћене надокнаде. ФИФА не води такву евиденцију. Објавила је само оно што је добила пријављено из Фудбалског савеза Србије.
У Србији су рупе посебно велике. Показује то и пример клуба који је ангажовао страног фудбалера на шест месеци. Уговором је било предвиђено да играч зарађује 30.000 евра месечно и да исплата мора бити 1. у месецу. Клаузулом је предвиђено да у случају кашњења плате клуб мора играчу у следећој рати да плати комплетан износ преостао до истека уговора.
Случајно се догодило да је прва рата плаћена на време. Друга је закаснила и агент играча је клуб одмах пријавио ФИФА. Стигла је пресуда по уговору. Клуб је морао играчу да плати 150.000 евра. После је процурила прича да су играч, агент и председник клуба равномерно поделили плаћених 150.000 евра.
Оваква прича даје потпору још једном фантастичном податку објављеном у документу ФИФА. Према подацима светске „куће фудбала“, српски клубови су на куповину играча за десет година потрошили 100 милиона долара (око 80 милиона евра). Трансфермаркт има податак да су српски клубови за десет година накуповину играча потрошили 42 милиона евра. Негде је затурена половина суме, односно подаци ФИФА и Трансфермаркта се разликују у овој стаци за 40 милиона евра.
Уз овакве примере има места сумњи да у клубовима постоје намерно „заборавни“, који лепо зарађују од сарадње са агенцијама за наплату дуговања клубова.
Новац, доказује то документ ФИФА, у великим количинама долази у српски фудбал. При том, ово су подаци само за зараду остварену од продаје играча. Није наведено 25 милиона долара зарађених од учешћа репрезентације на Првенству света 2018. и зарада од учешћа клубова у европским куповима. Ово друго су ставке које књижи УЕФА.
У истом периоду, од 2011. до 2020. године Србија је играла само на једном светском првенству, 2018. године у Русији. Нисмо послали репрезентацију ни на једно европско првенство. Млада репрезентација је играла на три од пет европских шампионата. За то време српски фудбал грца у беспарици.
Да ти кажем нешто 